У овом контексту вредно је указати да и ми Срби неминовно улазимо у свеопшти план остварења једне светске хегемоније под свемоћним окриљем безбожних Сједињених Америчких Држава и њихових сателита-најамника, зато ћемо почети временски из далека, јер и план у чији оквир смо ушли датира још из XIX столећа према значајној и инструктивној књизи Пјера Вириона, […]
Душан Буковић: АМЕРИКА У РАТУ ПРОТИВ СРБА
У овом контексту вредно је указати да и ми Срби неминовно улазимо у свеопшти план остварења једне светске хегемоније под свемоћним окриљем безбожних Сједињених Америчких Држава и њихових сателита-најамника, зато ћемо почети временски из далека, јер и план у чији оквир смо ушли датира још из XIX столећа према значајној и инструктивној књизи Пјера Вириона, коју је објавио под насловом “Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise”. Тај план је најавио 1872. године амерички председник Ulysses-a S. Grant, кад је по други пут изабран за председника САД. Претседник Грант је дословно рекао:
„Цивилозовани свет тежи ка републиканизму, ка народној владавини преко његових представника и наша велика република судбином је одређена, да служи као водич свим осталима… Наш творац спрема свет, да постане у одговарајућем моменту једна велика нација, која ће говорити само једним језиком и којој војска и флота више неће требати“ – “Le monde civilize, disait Grant, tend vers le republicanisme, vers le gouvernement du people par ses representants et notre grande Republique est destine a server de guide a toutes les autres… Notre Createur prepare le monde a devenir en temps opportun une grande nation qui ne parlera qu’une langue et ou les armees et les flottes ne seront plus necessaries” (Види: Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise, Paris. France, 1967, стр.. 27).
На стр. 28 Вирион истиче: „То је унапред потврђени амерички лидершип у остварењу овог програма, чију су непрецизност и говорничко месијанство маскирали у једну окултну дуктатуру“.
Одмах затим, на истој страни, Вирион се пита: „Одакле је долазила Грантова сигурност? Још у оно време?“, да би наставио:
– „Не само због преноса у Њујорк исте те 1872 године седишта Генералног Савета Интернационале Карла Маркса, која ће имати познати нам развој;
– не само због устоличавања у Сједињеним Америчким Државама неколико година пре тога и због вртоглавог успона банкарске групе ‘Јакоб Шиф, Кун и Лоеб’, која ће финансирати револуцију 1917. године;
– не само због устоличења у Њујорку од 1867 године Мазинијевог ‘Универзалног Демократског Савеза’, успркос важности његове непосредне улоге у револуционарним покретима све до Пољске и Русије, посредством Бакуњинове мреже;
– И не само због оснивања у Њујорку 1843. године чувеног тајног искључиво јеврејског друштва Б’наи Брит.
Ова Грантова сигурност, а касније и Варбургова, имала је свакако своју основу у тој концентрацији, али исто и у еволуцији тајних друштва, но она је почивала пре свега на апарату Високе Универзалне Масонерије, који је створен под именом ‘Паладизма’, основаног у истим тим Сједињеним Америчким Државама, од стране двојице истакнутих масона Алберта Пајка и Ђузепа Мазинија“.
На стр. 29/30 Пјер Вирион тврди, „… да је тако Мазини нашао подршку у Сједињеним Америчким Државама, да заједно са Пајкеом предузме остварење централизације међународне масонске активности, претварајући је у једну синхронизовану акцију са циљем остварења једне светске владавине, која ће бити видљива у интернационалним јавним установама, али њена висока владајућа хијераехија ставља у први план еконмију, желећи тако да оствари јединство света на метеријалистичкој бази, чиме ставља, непремостив јаз између Христа, његове цркве и саме себе…“
Такође, тај план је резимиран на стр. 255 Вирионовог дела у реченици, коју је изговорио James P. Warbоurg пред америчким Сенатом 1950. године:
„Без обзира на то, да ли то неко хоће или неће, ми ћемо имати светску владу! Једино питање које се поставља јесте: да ли ће та влада бити успостављена на основу прихватања или пак победом“ – “QU’ON LE VEUILLE OU NON, NOUS AURONS UN GOUVERNEMENT MONDIAL, LA SEULE QUESTION QUI SE POSE EST DE SAVOIR SI CE GOUVERNEMENT MONDIAL SERA ETABLI PAR CONSENTEMENT OU PAR CONQUETE.” (Види: Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise, Paris. France, 1967, стр..
255).
Ова Варбургова сигурност, имала је свакако своју основу у концентрацији и у еволуцији тајних и јавних интернационалних структура и подземних покрета сваке врсте, преко којих су организовали, контролисали, усмеравали, тренирали, помагали, наоружавали и потпаљивали хрватске, муслиманске и шиптарске терористе-екстремисте у неблагодарној Југославији, да остваре антисрпске западно-еврпске и америчке империјалистичке-тријалистичке циљеве у оквиру завојевачке стратегије НАТО пакта, која се састојала у удруженом злочиначком подухвату и чишћењу српског вековног етничког простора у англо-америчким и ватиканско-коминтерновским творевинама Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову и Метохији.
Није дакле изненађујуће, што безбожни естаблишмент Сједињених Америчких Држава, који личи на Хитлеров злогласни Рајх, да намерава преко агресивног НАТО пакта, да једном слепом и претећом моћи присили човечанство да се подвргне под јарам светској влади „пристанком или победом“, како то рече сенатор Варбург, која би била под хегемонијом америчких бољшевика, империјалиста-тријалиста, тзв. “великих изабраника“, “великих кадрова“, “великих
финансијера“ и њихових међународних мултикорпорација са седиштем у Њујорку, који доносе драматичне одлуке у америчкој спољној политици против традиционалних савезника Сједињених Америчких Држава у корист
терористичких покрета на Балкану и свету – “These CFR/TC members head State Department bureaus where dramatic shifts in American foreign policy to work against allies of the United States and in favor of revolutionary forces…” (Види: Editorial Staff, Say No! To the New World order CFR/TC, Metairie, LA., U.S.A, 1985).
Пре него што пређемо на завршни део овог краћег увода, неможемо а да се не осврнемо на чињеницу, да је почетком деведесетих година прошлог века војвода Момчило Р. Ђујић похвално говорио извесним монархистима у Калифорнији за Слободана Милошевића: „Браћо, оно што данас ради Слободан Милошевић, то би ми радили…“. Међутим, Ђујић је касније променио мишљење, јер је очекивао од Милошевића да заштити прекодринске Србе.
Имајући у виду, да су пресудну улогу у грађанском рату на подручју неблагодарне буржоаско-коминтерновске Југославије имали западно-европски и амерички империјалисти-тријалисти и комунисти, Брозови буржоаски најамници. Такође, имајући на уму да је бозбожни естаблишмент Сједињених Америчких Држава, као повампирени Хитлеров Рајх на челу са Џорџом Бушом и Билом Клинтоном, имао водећу улогу. То је истакао и М(омчило) Ђ(ујић) у једном чланку којег је објавио под насловом „АМЕРИКА У РАТУ ПРОТИВ СРБА“. Ђујићев чланак је објављен под иницијалима М. Ђ., према једном обавештењу. Ради историјске истине ваља рећи да је Ђујићу амерички Стејт департмент радио о глави, хтели су деведесетих година прошлог века. да га изруче њиховом буржоаском НАТО најамнику Фрањи Туђману, који је тражио његово изручење да му суди, али је то смрт спречила. Ђујић је преминуо пре изручења.
Не упуштајући се више ни у какве друге коментаре, цитирали бисмо Ђујићев чланак који дословно гласи…
АМЕРИКА У РАТУ ПРОТИВ СРБА
Има ратова које непријатељ најави и зарати, али их има који нијесу најављени, а теку убојито и наносе тешке жртве у људству и материјалу. Хитлер је ударио на Југославију због Срба не објављујући рат. Зна се колико је жртава нанио, али се и то зна како је завршио и рат изгубио. Сада већ и Америка ратује против Срба, иако тај рат није објављен. Она у свему предњачи у борби против Срба у Босни, Херцеговини и Српској Крајини. Управо она је руководећа сила у том рату иако њена војска тамо не учествује ни као „заштита“ народу који страда. Она је за то нашла два сигурна савезника, – Њемце и Ватикан. Они други учесници – то су само помоћне силе са којима Америка мућка и спроводи своју политику жртвама и крвљу тих успутних савезника, као што су Енглези, Французи и упетљани у борбу са којом, углавном, руководи Америка коју користе Њемци и Ватикан – да постигну своје вјековне циљеве: Њемци да продру на Исток преко српских земаља, а папа да уништава Православље код Срба па онда и у свим земљама Православља. Зато је спремио десетине хиљада мисионара – црне војске Ватикана, која је вјековима надирала у земље Православља и ширила папину власт огњем и мачем као и у прошлом рату – па и у наше дане. Свему томе томе кумује Америка да би се улагивала муслиманима из чијих земаља увози гориво и у настојању да у свијету, као велика сила, заведе „нови поредак“ да би завладала свијетом разбијајући постојеће велике нације и државе и измишљајући нове „нације“ као што су „македонска нација“ и нације муслимана у Босни гдје Америка настоји да – на просторима српских земаља, успостави муслиманску државу коју би брзо „признали“ и Америка и њени сапутници Њемци и Ватикан.
Да прегази Србе на Балкану, Америка спрема шире и замашније планове и припрема војске које би требале да те планове остваре. Зна се да Америка даноноћно убрзано наоружава муслимане у Босни и Херцеговини а Њемци Хрвате. Тамо су они послали и своје стручњаке, тобоже „пензионере“ који тренирају војске Хрвата и муслимана. Тамо су њихови стручњаци који праве планове за војне акције и са тим акцијама руководе. Све се то зна. Али, мало се зна шта Америка ради у Албанији и Македонији. У Албанији Америка располаже цијелом обалом мора те земље. Она је организовала велике војне базе у којима тренира Албанце за удар на Косово и Метохију. Тако су већ трениране и организоване албанске војне јединице мањег састава за брзу, муњевиту акцију и наоружане најмодернијим америчким оружјем. Тамо се врше војни манерви широких размјера под руководством америчких специјалиста. Америчке новине у Калифорнији – The Diego Sun – 19. Јула 1995. Објављује како су управо одржани велики манерви албанске војске и Американаца на просторима између мора и Тиране и да су ти манерви трајали осам дана. Сличне планове успоставе база за тренирање војске у Македонији припрема Америка са истим циљем унакрсног удара на Србе Косова и Метохије.
Тако ради Америка. Али, није то она Америка слободарска, како је замишљају други народи. То је Америка која је сишла са пута слободе и лута у зачареном кругу изгубљена у мрачним плановима Њемаца и Ватикана. Надајмо се да ће се да врати на свој пут на којем је имала признање и поштовање као Матица слободе и демократије међу народима свијета. Неће тада бити ни објављеног, ни необјављеног рата Србима који ће херојском борбом обновити своју српску државу на Балкану. И стати достојно у ред културних, слободних и напредних народа свијета. Са тим увјерењем ми мјеримо и пратимо садашње догађаје и то наше увјерење уткано је у Божје законе истине, правде и слободе (Види: М. Ђ., Америка у рату против Срба, “Србија“ – “SERBIA”, Vinonа, Ont., Canada, Август, 1995).
Душан Буковић
Магазин Видовдан
