НАТО je осмислио бомбардовање СРЈ још у лето 1998. године
Бомбардовање Савезне Републике Југославије (СРЈ) НАТО је осмислио још у лето 1998. године а једна од опција предвиђала је и рат са Русијом, преко Пољске и балтичких земаља, уколико се Москва одлучи да брани СРЈ, тврди генерал у пензији Јован Милановић који је као обавештајац Војске Југославије био у Бриселу од почетка 1995. до краја 1998. године.
Милановић је у Брисел био формално упућен са измишљеном биографијом као цивилни дипломата, односно као саветник за политичка питања у југословенској мисији при Европској унији у Бриселу, док му је стварни задатак био да прикупља информације и спречи стратегијско изненађење од НАТО-а.
У интервјуу за емисију „Дозволите“, Милановић је рекао да је у априлу 1998. године, када су почели интензивнији сукоби ВЈ и ОВК на Косову, државна секретарка САД Медлин Олбрајт саопштила савезницима из НАТО шта су циљеви напада на СРЈ, а да је у крајем маја у Лисабону на самиту НАТО одлучено да се интензивирају притисци на Београд.
„Разрађен је и метод употребе копнених снага, као и избор појединачних циљева за бомбардовање. Све се то дешава у лето 1998. године, када светска јавност не може ни да претпостави да се припрема озбиљан рат. Разрађене су и три варијанте напада на СРЈ, тражен је правни модел односно оправдање за рат у медјународном праву“, рекао је он.
Милановић тврди да је план напада на СРЈ усвојен 3. августа 1998. године и да је он послао такав извештај, у којем се помиње и интервенција, окупација Косова и изолација остатка Србије, али да Београд том извештају није поверовао.
Он је додао да је осим плана „Криза југ“ који је предвиђао агресију на Југославију, постојао и план „Криза север“ који се односио на сукоб НАТО с Русијом, уколико би се та земља умешала у одбрану Југославије.
„Обавестио сам Београд, којим документима располажем… Проблем је био што нисам имао верификовани потпис и печат на документима које носим са собом, односно да је то дипломатска пошиљка. Одлучио сам да та документа, тешка неколико килограма, ставим у кола и сам их донесем у Београд“, први пут за јавност открива генерал Милановић.
Генерал је додао да је у Бриселу имао пет кругова контаката – односно везе из НАТО, из војног крила Западноевропске уније, земаља Партнерства за мир, страних амбасада и института и организација попут Скупштине НАТО.
„Захваљујући једном таквом контакту са високим представником једне пријатељске земље, само неколико сати након одржане седнице Савета НАТО, сазнао сам да је донета одлука да се бомбардује Република Српска. Добијену информацију сам одмах проследио у Београд“, казао је Милановић и додао да је тако спречено веће уништење војних потенцијала ВРС.
Иако НАТО није имао главну улогу у нападу на Републику Српску Крајину, информације и планови су постојали и Милановић тврди да је дошао и до њих.
„Већ сам имао доста информација да се ближи моменат једне катаклизме која се иначе и десила 4. августа 1995. године.
Неколико дана раније сам имао потпуно поуздане информације да ће се у наредних неколико дана догодити. Нисам знао да ће се то десити 4. августа, али сам знао да ће се то десити у наредних неколико дана“, тврди Милановић.
Бета