Појачана куповина пушака и пиштоља још је један симптом страха од немира након објављивања резултата гласања за председника. „Питају мe да ли ћу прихватити мирно преношење власти и одговор је: ’Да, хоћу.’ Али, као и свако други, желим да то буду фер избори”, изјавио је прексиноћ шеф Беле куће. Ово је први пут да је […]
Американци се наоружавају уочи председничких избора
Појачана куповина пушака и пиштоља још је један симптом страха од немира након објављивања резултата гласања за председника.
„Питају мe да ли ћу прихватити мирно преношење власти и одговор је: ’Да, хоћу.’ Али, као и свако други, желим да то буду фер избори”, изјавио је прексиноћ шеф Беле куће.
Ово је први пут да је Доналд Трамп казао да ће признати резултате и ако победи демократски кандидат Џо Бајден, мада је оставио могућност да се у неком случају то ипак не деси.
Неуобичајено за америчког председника и председничке кандидате, Трамп је месецима упозоравао да би избори могли бити намештени, па је одбијао да се изјасни око примопредаје власти. Ово је необична година и по томе што поједини гласачи преузимају улогу посматрача, други се припремају за евентуалне грађанске сукобе, а медији и вашингтонски инсајдери очекују да би резултати могли да касне недељама.
Трамп је поручивао подржаваоцима да би у државама под контролом Демократске странке гласови могли бити покрадени. Алармирао је део јавности тврдњама да ће тамошњи гувернери својим бирачима дозволити да гласају више пута, као и да ће организовати превару с гласовима путем поште. Десетине милиона Американаца ове године гласа поштом да се не би излагали вирусу корона. Како неће сви гласови стићи до 3. новембра, очекује се да ће се резултати збрајати данима, ако не и недељама касније.
Лидер вашингтонске администрације позвао је своје симпатизере да обрате пажњу на то шта се дешава на бирачким местима, што су у Демократској странци протумачили као застрашивање њихових, посебно мањинских бирача. Како јавља Ројтерс, у Америци се један број људи припрема за сценарио у којем неће бити јасног победника или ће се на њега толико дуго чекати да ће уследити спорадични конфликти, углавном између крајњих левичара и екстремних десничара. Док се поједини грађани обучавају за смиривање тензија на бирачким местима и другим јавним местима, други организују милиције или купују оружје за случај да морају сами да бране живот или имовину. Према подацима Федералног истражног бироа, Американци су последњих месеци набављали више пушака и пиштоља него иначе. Прво су се наоружавали стрепећи од анархије усред епидемије, а затим и од постизборног хаоса.
И док аналитичари већином сматрају да је страх од раширеног насиља преувеличан, не могу да искључе могућност да ће резултати каснити. Ако се оствари предвиђање института „Брукингс” да ће половина бирача гласати поштом, то ће успорити пребројавање листића, па Американци неће, како су навикли, знати ко им је председник увече на дан гласања. Управо се у том кашњењу види прилика да кандидати почну да сеју сумњу у регуларност избора.
Осим Трампа, на преваре упозорава и његова ривалка од пре четири године Хилари Клинтон, која је казала да Бајден, у случају тесног пораза, не треба да призна резултате све док се не преброји и последњи листић. Како је објаснила, републикански кандидат би могао да искористи застој у пристизању гласова да би прерано прогласио победу.
И то не би било први пут да се у Америци рачуна сваки глас да би се знало ко је нови председник. Пре двадесет година изборна комисија није могла да прогласи резултате док не разјасни како је гласала Флорида, а баш је у тој савезној држави била мртва трка између републиканца Џорџа Буша Млађег и демократе Ала Гора. Иако је разлика била готово незнатна, ипак је ишла у Бушову корист, па је Гор тражио да се поново преброји сваки глас. Како се процес компликовао, тражило се и мишљење Врховног суда, који је коначно наложио да се престане с пребројавањем гласова. Буш је проглашен за шефа државе у децембру.
Према појединим схватањима, демократама не би одговарало да се победник поново одређује уз помоћ Врховног суда, јер у њему преовлађују конзервативне судије. Двојицу тих судија именовао је лично актуелни председник, а пре избора би тамо требало да уђе и трећи „Трампов” судија, тачније суткиња Ејми Кони Барет.
Јелена Стевановић/Политика
