Саопштење покрета за Пљевља преносимо у цјелости: Када је својевремено Свети Сава ходио по Црној Гори, негдје око Савина дана, док је ишао Савином страном, према Савином извору, напала су га пашчад. Свети је прво саставио три прста, плашећи их законом, али су она још више побјешњела. Онда се сагнуо да дохвати камен, али је […]
Саопштење покрета за Пљевља преносимо у цјелости:
Када је својевремено Свети Сава ходио по Црној Гори, негдје око Савина дана, док је ишао Савином страном, према Савином извору, напала су га пашчад. Свети је прво саставио три прста, плашећи их законом, али су она још више побјешњела. Онда се сагнуо да дохвати камен, али је камење било замрзнуто за земљу. На крају је Свети отпасао мач у уста, једино оружје које је носио и изговорио овје ријечи: „Нека је проклета земља у којој су пашчад пуштена, а камење свезано“. Послије толико вјекова поново су у Црној Гори пашчад пуштена, а камење свезано. И опет се јуриша на Светога Саву и Српску православну цркву.
Премијер Душко Марковић у ауторском тексту за подгоричку „Побједу“ , од 13.јула ове године, тврди да је суштинско питање „на којим темељима Црна Гора жели да гради своју кућу: на антифашистичким или светосавским? Једно с другим не иде никако“. По Душку Марковићу светосавље је фашистичка идеологија. Међутим, историјске чињенице говоре другачије. Државни удар и демострације 27.марта 1941.године, који су несумљиво били антифашистички чин, организовали су Српска православна црква са патријархом Гаврилом Дожићем на челу и националистички покрети попут Соколова и Народне одбране. То у својим мемоарима признаје и Милован Ђилаз, један од учесника догађаја и високи функционер Комунистичке партије Југославије.
„Ваља поменути да је тога дана доминирала парола“ Боље рат, него пакт“! Ми комунисти нисмо били за ту паролу. Чак смо били и противу ње, иако не оштро. Сматрали смо да тако не треба ствар постављати, него у наслону на СССР избегавање рата“. Дакле чак ни комунистички отац црногорске нације не спори антифашизам Српске православне цркве.
Како објаснити оволику количину мржње према Српској православној цркви, коју је не случајно,13.јула, јавно демострирао црногорски премијер. Можда је најбоље цитирати сведочење покојног Момира Булатовића о томе како је Душко Марковић напредовао у каријери.„Када смо Душка Марковића преводили из Мојковца у Подгорицу, био сам у прилици да о томе донесем одлуку. Питао сам Мила зашто предлаже овај трансфер , а он ми је рекао да је у питању заслужни кадар наше партије… Добро, а шта он конкретно зна да ради, питао сам даље. Ништа посебно, али је вјеран као пас“, одговорио је Мило“. У међувријемену ништа се није промјенило, Душко је остао вјеран, али не својим прецима, роду или вјери, него господару.
Зато се не треба чудити да се у Црној Гори 12.јул, „да се Власи не досјете“, слави 13.јула. А извјесни Стево Машановић ђакон тзв.Црногорске цркве на ФБ профилу поручује: „Нећете четници, Божију вам вјеру дајем, ни милиметар. Неретва и Сутјеска, Бљесак и Олуја ће вам бити обданиште шта вас овдје чека. Мантије ми моје“. А народ би рекао Господе сачувај и саклони. Срби у Црној Гори и Српска православна црква немају другога оружја осим мача у уста. И зато је наш одговор НЕ ДАМО СВЕШТЕНИКЕ И СВЕТИЊЕ!
Сви заједно за велику народну коалицију ЗА БУДУЋНОСТ ЦРНЕ ГОРЕ.
ИН4С
