Борис Степанов У неколико последњих година производња аутомобила се претворила у озбиљан бизнис. Прошле године светска производња аутомобила је имала збирну добит од 104 милијарде евра – највиши показатељ у читавој својој историји. Немачки концерн Дајмлер је зарадио скоро 13 милијарди евра и тако прескочио америчку корпорацију Џенерал моторс за милијарду евра. То је важан детаљ који се аналитичари труде из све снаге да занемаре. Али – Минхенски БМВ такође стиче колосалну добит – 9,4 милијарде евра. Произилази да су само Дајмлер и БМВ зарадили преко 22 милијарде. Зато је Џенерал моторс незадовољан. Осим тога, Дајмлер и БМВ су по рентабилности одавно постали шампиони. Највише захваљујући аутомобилима премијум-класе. Њихови аутомобили су се растурили по читавом свету, баш као топле пирошке. Олигарси и милијардери желе да се возе само престижним „Немцима“. Али америчку аутомобилску индустрију највише љути чињеница која се односи на Фолксваген, јер је његова укупна вредност акција 69 милијарди евра. Тако да су Немци за САД одавно постали кост у грлу. Како би уклонили таквог конкурента Американци су измислили „дизелгејт“ који је стварно представљао најјачи ударац за репутацију немачке аутомобилске индустрије још откако она постоји. Сада их оптужују за „заверу картела“. У ЕУ су картели забрањени и зато су амерички конкуренти решили да се тиме послуже. Они знају да у немачкој аутомобилској индустрији ради око 800 хиљада људи. Заједно са породицама – то је приближно 2,400.000. Ударац је нанет огромном броју Немаца. Наравно да се Вашингтон због тога не брине, јер се он и дан-данас у Немачкој осећа као домаћин. Јер Немачка је под америчком окупацијом још од 1945.године, те са њом могу да раде шта год пожеле. Али – њихови „штићеници“ су сада не само одрасли, већ су се претворили и у веома снажну економску силу. Сједињене Државе не заборављају ни да је промет у производњи аутомобила у Немачкој изнео у 2016.години 405 милијарди евра, а то представља четвртину укупног промета у индустрији те земље. Значајан део тога (70%) иде на испоручиоце делова. То су средња и мала предузећа. А шта је најважније: од немачке аутомобилске индустрије зависи небројено много аутомобилских салона, радионица и бензинских пумпи. Врло је вероватно да и то јако љути Американце. Јер то је још један бизнис који им је побегао испред носа, а њима се баш хоће да све то буде под контролом САД-а. Шта да се ради: памећу и спретношћу, инжењерским знањима и технолошким новинама Немци су одавно превазишли цео свет. И ту се више ништа не може.
