Борис Степанов Немци не воле да им неко говори да би требало да мењају стабилан и прилично опуштен живот. Они револуционаре не схватају озбиљно. Недавно је постојао један – зове се Мартин Шулц – који је својим бирачима обећавао и високе плате, и као из бајки социјалну помоћ, и доходак који ће бити исти и за жене, и за мушкарце. Али у та, за већину бирача нереална обећања Шулца, није поверовало баш много грађана, мада су сви они углавном чланови или присталице његове партије. Тако да у следеће четири године канцелар остаје Ангела Меркел. Она има много задатака. Један од највећих, како сматрају немачки новинари, је да се сачува најбитнија област – аутомобилска индустрија. Немачка одавно живи добро зато што производи добре аутомобиле. Немачки аутомобил представља квалитет и сигурност. Зато га свуда купују и срамота их је да говоре да је боље возити се на „Немцу“ него на „Французу“ или „Американцу“. Такав комплимент баш треба да се заслужи. У прошлој години промет аутомобилских концерна је износио 405 милијарди евра – скоро четвртина промета комплетне немачке индустрије. 70% прихода је било од произвођача делова за аутомобиле. То су средња и мала предузећа, у немачкој аутомобилској индустрији има око 1300 компанија. У њима ради 800 хиљада људи, а ако се узму у обзир аутосалони, радионице и пумпне станице – то је преко 1,5 милиона запослених. 2016. године је у иностранству продато 4 милиона 400 хиљада немачких аутомобила. Произилази да 75% аутомобила који су произведени у Немачкој „оде“ у иностранство. Фантастичан показатељ! То нервира многе, посебно Американце. Они се из све снаге труде да засметају Немачкој да настави да осваја свет својим Фолксвагенима, Аудима, „БМВ“-има, „Порше“-има и Мерцедесима. Зато су и почели још прошле године да са свих страна опкољавају немачке аутомобилске компаније. Берлин је издржао ударац. Али сада је на реду нова битка. Већ је објављена битка против мотора са унутрашњим сагоревањем. До 2050.године Француска, Велика Британија, Норвешка и Данска имају намеру да напусте њихово коришћење. Гласно се прича да њихови издувни гасови доводе до промене климе, а угљоводонична сировина (бензин) да је главни непријатељ човечанства. Треба да се са аутомобила са моторима са унутрашњим сагоревањем пређе на електромобиле. Међутим, ни до данас нема ни једне варијанте мотора који би по својим главним показатељима могао да замени моторе које ми још увек користимо: по домету, доступности, снази, ефикасности. У ствари – треба да се „открије“ потпуно нов аутомобил. Чак и уколико га пронађу – ауто на електрични погон биће дупло скупљи. Просечна цена – 70 хиљада евра и још 9 хиљада за акумулатор. На њему се може прећи без пуњења само 500 километара. Мораће да се граде и станице за допуњавање. Можда ће се то и направити. Али има и други проблем – његова зависност од ретких метала (литијум, молибден, кобалт). За производњу акумулатора за те нове аутомобиле требаће јако много тих метала. Цена ће да се повећава. Највеће резерве литијума су у Кини. А Кина његове резерве постепено откупљује у Јужној Америци и Африци. Тако да свет може да доспе у зависност од Народне Републике Кине. И најважније – пуњење електромотора: потребно је јако много струје. Уколико постоји нуклеарна електрана онда то и није велики проблем. Али Немци су се одрекли коришћења атомске енергије. И тако се долази до затвореног круга који госпођа Меркел треба да следећих месеци пресече.
