Известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер у интервјуу за Курир говори о европском путу Србије у ЕУ, отварању нових поглавља, реформама, слободи медија, али и о нормализацији односа између Београда и Приштине, што је од кључног значаја за очување мира и стабилности у региону. Председник Србије Александар Вучић вас је обавестио о плановима за спровођење унутрашњег дијалога с Косовом. Шта ЕУ конкретно подразумева под нормализацијом односа између Београда и Приштине? – Преговарање за приступање Србије ЕУ захтева стално кретање према бољим односима с Косовом. Процес би требало постепено да води ка нормализацији односа између Србије и Косова, с тим да обе земље буду у могућности да остварују своја права и испуне своје одговорности. Нормализација односа би требало да иде у корист држављана Србије и Косова и од суштинског је значаја за очување мира и стабилности у региону. Поздрављам иницијативу председника Вучића за покретање домаћег дијалога о овом питању. Приштина није спровела скоро ниједну од тачака из Бриселског споразума. Да ли ће и како ЕУ да притисне Приштину да оснује Заједницу српских општина? – ЕУ неће форсирати ни Србију ни Косово да преузму иницијативу. Београд и Приштина преговарају о будућим односима, док их ЕУ олакшава. Одржива нормализација односа неће никад бити постигнута силом, већ само сагласношћу обе стране. Шта очекујете да Србија предузме како би убрзала процес приближавања ЕУ? Да ли на крају тог пута Србију чека и најтеже питање – Косово? Да ли ће оно бити услов за приступање ЕУ? – Србија је на путу ка ЕУ. Брзина преговора зависи од брзине реформи и усаглашавања са законима ЕУ у Србији. У пракси, земља мора да испуни критеријуме у свих 35 поглавља, пре него што се преговори у одговарајућим областима политике могу затворити. Председник Вучић је поменуо да је један од услова однос према Москви. Да ли ће Србија, уласком у ЕУ, морати да промени тај однос? Да ли би Србија била у проблему уколико би особље тог центра добило дипломатски статус, што тражи Москва? – ЕУ се састоји од 28 чланица. Неке од њих имају ближе односе с Москвом од других, што не представља проблем. Међутим, Русија је једнострано променила границе суседа. Ово је у супротности са основним принципима на којима је ЕУ изграђена, што је довело до заједничког одговора наше уније. У складу с поглављем 31, Србија би требало прогресивно да усклади своју спољну политику и безбедност са онима које има ЕУ. Рекли сте да је владавина права кључна област за напредак Србије, док су за Вучића кључна питања Косово и однос Србије према Русији. Остајете ли при ставу да је владавина права приоритет за Србију, а не Косово и Русија? – Пратећи српске медије након моје посете Београду 12. августа, схватио сам да је права дискусија да ли су владавина права, процес нормализације односа с Косовом или спољна политика најважнији приоритети Србије у процесу преговора о придруживању ЕУ. Преговарачки оквир посебно узима у обзир поглавља 23 и 24, као и наставак ангажовања Србије и кораке ка видљивом и одрживом побољшању односа с Косовом, преговарано у поглављу 35. Ова поглавља се решавају на почетку преговора како би се створило највише времена за успостављање неопходног законодавства, институција и чврстих записа о имплементацији пре него што се коначно заврше преговори. На крају, Србија мора да отвори и затвори свих 35 поглавља. Кад је реч о реформама, да ли Србија напредује? На чему морамо озбиљно да порадимо? – Двадесетог јуна, на шестој приступној конференцији у Луксембургу, отворено је поглавље 7 (о закону у области интелектуалне својине) и поглавље 29 (о царинској унији). Србија је већ отворила десет поглавља, од којих су два привремено затворена. Уз сву енергију усмерену на усвајање и спровођење реформи, уверен сам да би отварање додатних поглавља могло бити ове године. Земље чланице су јасно ставиле до знања да је неопходан одрживи напредак у основама, посебно у поглављима 23 и 24. Како оцењујете стање медија у Србији? Да ли постоји слобода медија у Србији и у коликој мери је она заступљена? – Гарантовање медијске слободе и слободе изражавања у Србији помно се прате у Бриселу и у главним градовима земаља чланица ЕУ. Између осталог, претње, насиље и застрашивање новинара и даље представљају питање које изазива забринутост. Слобода медија се не може постићи само усвајањем закона. Такође, реч је и о стварању једног пријатељског медијског окружења. Имали сте састанак и с лидерима неколико опозиционих партија. Како оцењујете активности опозиције у Србији и да ли имате неки савет за њих? – Не верујем да је лидерима опозиционих партија потребан мој савет. Јака опозиција је од суштинског значаја за сваку демократију. Да ли ће ЕУ опоменути Хрватску због величања усташтва? – Немци никад неће заборавити руку помирења која нам је пружена након патње коју је наша земља произвела у Европи и свету. Само три године након Другог светског рата, у Француској су постојали значајни кључни лидери који су фаворизовали интегрисану Европу која би укључивала Немачку. Снажно подржавам све политичаре на западном Балкану који су посвећени помирењу. О Србима ВИ СТЕ ПОНОСНА НАЦИЈА Приликом своје последње посете Београду рекли сте на српском да волите Србију, али и да бисте волели да посетите Гучу. Да ли сте научили да играте коло, с обзиром на то да вам је шеф српске дипломатије Ивица Дачић показао кораке? – Србија је тако лепа земља и ви сте поносна нација. Посебно ме импресионира српски народ. Ви сте топли, срдачни и изнад свега изузетно гостољубиви. Српска култура ме фасцинира и свиђа ми се ваша музика. www.nspm.rs/hronika/dejvid-mekalister-ulazak-srbije-u-eu-zavisi-od-dobrih-odnosa-s-kosovom.html
