Ако би се специјални односи Србије и Русије и нашли на столу ЕУ, то би морало бити дефинисано јавним, писаним документом који би потписали и одговарајући органи ЕУ и Србија. Уколико би Србија од Европске уније затражила да у усклађивању спољне политике односи са Русијом буду регулисани специјалним везама Београда и Москве, повукла би ногу да и друге државе чланице ЕУ које нису присталице санкција Русији, затраже то исто. Српско-руски односи „камен су у ципели“ многима на Западу, на челу са Америком. Чињеница да се Србија налази у фази преговора са ЕУ која опет више због америчког притиска, него због ње саме, са Русијом разговара преко санкција — Београду не иду наруку. Јер Србија се лако, већ следећег месеца може наћи пред ултиматумом Запада — или ЕУ или Русија! Власт у Србији до сада је успевала, за разлику од региона, да не погне главу под притисцима из света и да Русији не уведе санкције него да унапреди односе. Да ли ће тај курс моћи да задржи и даље, ствар је вештине наше спољне политике али и глобалних политичких промена. Већина политичког естаблишмента у Србији верује да ће држава моћи паралелно да се креће у оба колосека, све до тренутка док не нам не чекирају карту за ЕУ. Други део политичке сцене у Србији уверен је пак да ће ЕУ наизменично „газити“ Србију разним уценама док не каже „Не!“ Русији. Трећа опција је да Србија остане у истим везама са Русијом, а да при том не угрози односе за улазак у ЕУ. Али колико је то реално? Иако ЕУ није склона компромисима, Србија би могла да им понуди неку врсту модела по коме се однос са Русијом не би мењао, а који би био направљен по узору на специјалне везе које Србија има са РС. Мало је оних који верују да је овакав сценарио могућ. Бар не у тренутној геополитичкој ситуацији. Политиколог Александар Павић каже да ако би се овако нешто и одобрило од стране ЕУ, у шта дубоко сумња, то би био јединствен случај. „Европска унија има јединствену политику, што значи да ако би Србија правила неки споразум којим би тражила да се изузме из те политике, то јест да постоје неке специјалне везе, то би значило да ми треба да очекујемо да се направи изузетак само за нас“, напомиње он. Павић подсећа да су наша досадашња искуства са Бриселом показала да када је у питању Србија, она само могу да буду негативна. „Ако би ЕУ и направила овај уступак Србији, онда би и друге земље (ЕУ) које нису задовољне санкцијама према Русији, а њих је пуно и све су гласније, тражиле то исто. Дакле, оном ко ствара ту спољну политику у ЕУ било би јасно да Србија не може бити изузетак. И томе не би било краја. У том контексту, ја тешко да могу да поверујем да је тај сценарио ѕа ЕУ прихватљив“, песимистичан је Павић. Наш саговорник каже да је врло могуће и да је цела идеја више у функцији, како је рекао, „кувања жабе“, да бисмо ушли што дубље у преговоре са ЕУ уз обећање — „договорићемо се“. Европски пут Србије је, каже Павић, такав да смо на сваком кораку суочени са условљавањима која су супротна нашим националним интересима. „Ако би Србија понудила Бриселу специјалне везе са Русијом, то би морало да буде путем јавног, писаног документа који би потписали сви актери. Ја не видим да је то у њиховим агендама“, убеђен је Павић. Дакле, Србија која има пуно да планинари ка европском трону, још није у обавези да следи заједничку политику ЕУ у било ком погледу, и у том контексту може да инсистира на паралелним односима и са Русијом. rs.sputniknews.com/politika/201709151112687573-eu-beograd-rusija/
