Пројектовани раст бруто домаћег производа (БДП) у Србији од три одсто неће бити остварен и биће врло добро ако буде и два одсто, рекао је пре неколико дана сарадник часописа „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), Стојан Стаменковић. Годинама стижу упозорења да Србија клизи у сиромаштво. Најновији подаци показују да је четвртина грађана у ризику да падне у статус сиромашних, а стручњаци упозоравају да незапосленост, ниска примања и нови услови рада утичу на појачавање ризика. У ризику да склизне у беду је четвртина становништва. Најугроженије су породице са троје или више деце, потом незапослени, али и млади узраста од 18 до 24 године. Мањи ризик је за старе преко 65 година и запослене код послодавца. Са стопом сиромаштва од 24,6 одсто Србија заузима прво место међу сиромашним земљама Европ Како показују званични подаци Републичког завода за статистику (РЗС), са стопом сиромаштва од 24,6 одсто Србија заузима прво место међу сиромашним земљама Европе. Наши грађани су сиромашнији чак и од Грка, чија презадужена земља, са стопом сиромаштва од 23,1 одсто, дише у леђа Србији.На трећем месту је Румунија с коефицијентом сиромаштва од 22,6 одсто, Шпанија са 22,2 и Бугарска са 21,2 одсто. – Праг ризика од сиромаштва у 2012. години износио је 13.680 динара месечно за једночлано домаћинство. За трочлану породицу праг ризика од сиромаштва је 24.624 динара, а за четворочлану 28.728 – истиче Тијана Чомић из РЗС. Да у Србији скоро половина становништва једва саставља крај с крајем, потврђују и различита светска истраживања. Стручњаци кажу да су и ниске плате окосница ризика од сиромаштва и да грађани све чешће не могу да приуште основне ствари за живот. „Без обзира на раст стопе запослености о којој се прича квалитет послова је у ствари врло низак,раста запослени у сивој економији, онда имате људе који имају само неке повремене – сезонске послове, дакле они раде, ако се види у годину дана, скоро 20 одсто ради мање од два месеца у току једне године и то је двоструко више у односу на просек Европке уније“, рекла је Јелена Жарковић Ракић, са Економског факултета у Београду. Има и оних који су на ивици егзистенције иако раде. Пример су запослени у Гоши којима послодавац већ дуже време не исплаћује зараде. Зато саговорница Н1 оцењује да су нова правила игра на тржишту рада још један од проблема. Званичну стратегију борбе против сиромаштва Србија још увек нема. Последња је била донета 2003. године за време Владе Зорана Ђинђића. Н1, ПОЛИТИКА, ИНФО ЖУРНАЛ
