Најава да би Расим Љајић у оквиру своје странке био први међу политичарима који би изнео свој став о Косову у склопу унутарсрпског дијалога делује помало дегутантно. Он са своје стране треба да буде пробни балон, јер би његов предлог у ствари био предлог Александра Вучића који треба да испита и осети реакцију јавног мњења. Иначе, унутарсрпски дијалог је обична политичка лакрдија председника Републике који жели да његове обавезе о предаји Косова и Метохије, као услова за његов долазак на власт од стране Запада, буду и наше обавезе. Он хоће да његови дугови буду и наши дугови, а да његова издаја када је у питању Косово и Метохија буде заједничка издаја свих нас. Чудно је да је Расим Љајић прихватио једну такву незахвалну дужност, имајући у вуду да је у питању најважније српско национално питање. Расим Љајић ужива доста солидан углед међу Србима на Косову и Метохији али му не припада као Бошњаку да он буде тај који ће први да изнесе своје политичке ставове о судбини јужне српске покрајине. Некада је у изјашњавању, када је у питању националност, постојала рубрика „Србин муслиманске вере“, па да се Расим можда тако декларише онда не би било спорно његово мишљење о Косову и Метохији. Али оно што је много горе јесу помало шарлатански наступи српског министра спољних послова Ивице Дачића. Иако у резолуцији СБ УН 1244 пише да је Косово и Метохија део државе Србије, иако у Уставу Републике Србије пише да је јужна српска покрајина њен неотуђиви део, Ивица Дачић се дели, разграничава, манастирима додељује екстериторијални статус, и шта све не. Али оно што генералише став Срба по питању Косова и Метохије најбоље је описао отац убијеног 12-огодишњег дечака из Гораждевца, Пантелије Дакића, који у присуству истог Ивице Дачића неприкосновено каже да би за њега лично у животу гора ствар од убиства његовог сина била да Србија призна независно Косово, макар и крње. Необјашњиво је како Ивица Дачић Горажедевац код Пећи мисли да подели са Албанцима а да гроб Пантелије Дакића не остане у туђој држави. Још и каже да његову идеју о подели Косова подржава лично и председник Руске Федерације Владимир Владимирович Путин. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ мисли да би Владимир Путин још жешће и са већом вољом подржао борбу Србије да одбрани Косово и Метохију а не да се од њега одриче. А кад смо већ код председника Руске Федерације, јавност у Србији је запрепашћена да и Ивица Дачић, и Александар Вучић, а раније и Томислав Николић пуних пет година лажу руску страну да ће хуманитарном центру у Нишу дати дипломатски статус. Руска Федерација је ипак империја да би се актуелна власт са њом поигравала. Али зато када је потребна помоћ Русије и Вучић и Дачић зацвиле пред вратима Москве а када треба да испуне своје обећање, због страха од Вашингтона они обмањују и руску и српску јавност. Српска народна пословица гласи „Од страха амајлије нема“. А једна друга, која се често чује код Срба, записана је овако: „Куме, држи мало и ти кумство, не могу само ја, иначе пропаде!“ Косовска Митровица 19.08.2017. године Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
