Драган Милашиновић Већ доста пута се аутор ових редова запитао има ли Србија суверенитет на целој својој територији, не мислећи при томе на Косово и Метохију. Нема. Најновији пример за то је што ће баш на велики српски празник Преображење, „Бошњачко национално вијеће“ (даље БНВ) обележити стогодишњицу одржавања тзв. „Санџачке конференције“, одржане августа 1917. у тада окупираној Србији, на којој су градоначелници и председници 12 санџачких општина усвојили документ (тзв “Санџачка декларација”) којом се од Аустроугарске тражи да се Санџак отцепи од Србије и Црне Горе и припоји Босни и Херцеговини. Нећу се овде бавити апсурдношћу самог документа и контраверзама које га прате јер је то недавно учинио колега Фролов, али оно о чему морамо водити рачуна јесте да је БНВ тело које се финансира из буџета Србије, као и да постоји законска регулатива која дефинише његове активности. Очигледно је да Сулејман Угљанин, председник БНВ, игнорише прво а драстично крши друго, када новац пореских обвезника Србије троши на обележавање једног чистог сепаратистичког и антисрпског документа. Наиме, у оквиру прославе одржаће се, како најављују организатори, међународни научни скуп „Друштвено-политички, правни и хисторијски значај Сјеничке конференције“(1), а расписан је и конкурс за музичку нумеру инспирисану Сјеничком декларацијом. Држи Сулејман ниво са српским парама, нема шта. Још у јавном позиву наводи и следеће: „Сјеничка конференција историјски догађај који има изузетну важност у борби санџачких Бошњака за опстанак и остварење својих права“.(2) Држава Србија ничим не реагује на Угљанинова тестирања њене суверености. Нити покушава да омета ново националистичко и антисрпско дивљање у Новом Пазару. Једини који се огласио поводом овог скупа, и то на инсистирање Блица, био је министар Расим Љајић, који је последњих дана врло одлучан да помгне Србији да се ослободи Косова. Но у коментару на активности Угљанина имао је врло неодређен одговор: „Мислим да су Санџаку потребни економски и социјални развој, запошљавање људи, а не да се враћамо у прошлост. У будућност треба сви да гледамо“(3) – мудровао је Љајић, пресипајући из шупљег у празно, ничим не осуђујући Угљанинове активности, нити спорећи значај „Санџачке декларације“ и њене захтеве! Не треба бити талентован ко нови Вучићев љубимац, мали Пикасо(4), да би се схватило шта ово значи. Посебно у контексту чињенице да су недавно Љајић и Угљанин обновили коалиционо партнерство на локалном нивоу. Толерисање оваквих активности, које су евидентно усмерене на нарушавање територијалног интегритета државе није доказ снаге или толеранције, како нас лаже Вучић, већ очигледне немоћи или немања воље државе да принципејелно решава питања своје суверености. У Новом Пазару одавно се на спортским догађајима не свира српска химна, табла Аћиф ефендији остаје једини споменик одликованом фашисти у Европи, а сада се слави и документ којим се тражи да се вековне српске земље припоје другој држави. Сретно Преображење, „напредна“ Србијо! _____________________________________ www.blic.rs/vesti/politika/nova-politicka-sramota-sulejmana-ugljanina/4t1vtlg Исто Исто Авганистански дечак чијој је породици Вучић дао држављанство и посао
