Влада Србије наставила је реституцију имовине верских заједница одузете после 1945, стоји у извештају америчког Стејт департмента о верским слободама у Србији. Стејт департмент У фебруару је у парламенту усвојен закон о реституцији имовине без наследника одузете Јеврејима током Холокауста, наводи се у извештају. Тај закон дефинише имовину без наследника као било коју имовину која није била предмет законитог захтева за реституцију по општем закону о реституцији, наводе аутори извештаја, напомињући и да је настављен процес постхумне рехабилитације Милана Недића, председника владе у време нацистичке окупације Србије, током које је убијено 90 одсто јеврејске популације у Србији. До краја прошле године, влада је извршила повраћај пољопривредног и грађевинског земљишта и шума Српској православној цркви, Римокатоличкој цркви, Румунској православној цркви, Евангелистичкој хришћанској цркви, Гркокатоличкој, Реформатско хришћанској и Словачкој евангелистичкој цркви, као и Јеврејској заједници, стоји у извештају. Према извештају, некретнине су реституисане Римокатоличкој цркви, Српској православној цркви, Евангелистичкој хришћанској цркви и Јеврејској заједници. Неке мањинске верске групе наставиле су да пријављују потешкоће са законским поступком регистрације, док су верске групе које закон дефинише као традиционалне, као и оне сматране нетрадиционалним, наставиле да критикују владу, тврдећи да се, у погледу регистрације верских група, примена закона одвија на пристрасан начин, наводи се у извештају. Устав Србије гарантује слободу вероисповести, као и право појединца на промену вероисповести, подсећа се у извештају. Право на изражавање верских уверења може бити законом ограничено једино у мери у којој је то потребно ради заштите живота и здравља људи, очувања јавног реда и безбедности и демократије у земљи, наводи Стејт дипартмент. Устав Србије забрањује установљење државне религије и гарантује једнакост свих верских група, забрањујући подстицање верске мржње, констатује се у извештају. Извештај подсећа да закон обезбеђује посебан третман за седам верских група које су дефинисане као традиционалне – за Српску православну цркву, Римокатоличку цркву, Словачку евангелистичку цркву, Реформатско хришћанску цркву, Исламску заједницу и Јеврејску заједницу, док нетрадиционалних верских група има 17. По закону, верске групе нису обавезне да се региструју, али су у том случају третиране као неформалне и не уживају ниједну од законских повластица које припадају регистрованим верским групама, подсећа се такође у извештају. www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/662589/Sta-pise-u-novom-americkom-izvestaju-o-Srbiji
