Неизвесна будућност: Три невероватне ствари које предвиђа руски писац
Дела Владимира Сорокина, савременог руског писца чија каријера је почела још осамдесетих година, деценијама изазивају шок и запрепашћење. Мајстор књижевних стилова је волео да деконструише своје текстове, спуштајући их на ниво апсурдног насиља. Сорокин није имао проблем с приказивањем масакара, перверзија и копрофагије, па је његов углед био помало скандалозан.
Али онда је Сорокин променио свој приступ и усредсредио се, почевши од свог романа из 2006. године „Дан опричника”, на приказивање замишљеног света из не тако далеке будућности. Радња његових најновијих романа, „Телурија” (2013) и „Манарага” (2017), дешава се у другој половини 21. века.
Карта света у дистопијској будућности Сорокина је прилично другачија од наше: многе европске земље, укључујући Русију, распале су се на мање државе, а живот је поприлично подивљао. Али напредак никад не престаје, па овај чудни свет још увек напредује у технологији.
Велика антиутопија: три књиге о прошлости и будућности Русије
Ексери од телура
Телур је хемијски елемент који постоји у стварном свету, али метал под овим именом у Сорокиновим романима се прилично разликује. Сорокинов телур је савршена дрога која особу зарања у бескрајно блаженство и доводи је до високог нивоа енергије и интелекта, екстремне среће и чак комуникације с мртвима.
„То је истовремено и супердрога и вид духовности”, тако је Сорокин описао телур у једном интервјуу.
Своју дозу телура добијате тако што вам неко у главу забија ексере како би метал имао директан контакт са мозгом. Наравно, само најбољи стручњаци могу извести такву операцију; зову их тесари и они путују по Евроазији радећи свој посао за велики новац.
Сам телур је екстремно скуп, забрањен у многим земљама и једноставно опасан. Постоји 12 посто шансе да нећете преживети „удар”. Али то не спречава многе у Телурији да јуре за овим вредним металом и уживају у његовим ефектима блаженства.
Теме и идеје руске књижевности 21. века
Суперуређаји
Заборавите на паметне телефоне и таблете. У будућности ће, ако је Сорокин у праву, човечанство уживати у далеко импресивнијим уређајима. „Умнице” („паметнице”) су уређаји са вештачком интелигенцијом који могу да разговарају са својим власницима, да мењају облик и величину. У „Телурији” Сорокин описује „умнице” у облику књига, слика, шалова и сл. Такође, људи могу да комуницирају помоћу холограма, и то не само визуелно, већ и тактилно, додирујући саговорнике који се налазе на другој страни света.
У „Манараги” Сорокин спомиње још напредније уређаје: буве. То су малени технолошки имплантати који се стављају у људску косу или директно у мозак и дају приступ свим информацијама на свету.
Савремена руска фантастика: бунт и апокалипса
„Са својим бувама могу читати на 12 језика и разумети сва могућа научна предавања”, хвали се протагониста „Манараге”. Кад га непријатељ отме и извади му све његове буве, он постаје у потпуности беспомоћан. У нашем данашњем свету, где се људи јако ослањају на уређаје, ово не изгледа далеко од стварности.Књиге на роштиљу
Када већ говоримо о протагонисти „Манараге”, његов посао је доста чудан: он спаљује књиге за новац. Према Сорокину, у будућности ће готово у потпуности нестати папирне књиге, замениће их дигиталне, са тек неколико штампаних примерака чуваних у музејима под државном заштитом.
Али, забрањено воће је најслађе, тако да они који желе да се обогате краду ове ретке књиге и кувају на њима, користећи папир као гориво. То се сматра врло егзотичном и скупом забавом за богате. Таква представа се назива „књига на роштиљу”, а за ресторане је врло важно на којој књизи се припремају оброци. Јефтини детективски романи нису прикладни за укусни одрезак. Цене се само Толстојеви романи или нешто у том стилу.
Сорокин каже да је уз помоћ ове метафоре покушао да размисли о будућности књига. „Верујем да човечанство неће у потпуности одбацити штампане књиге. То је део нашег света који се не може потпуно уништити", рекао је он у једном интервјуу.
Пројекција будућности компаније Kaspersky Lab: техноутопија или катастрофа?