Борис Степанов Тереза Меј је постала премијер Велике Британије неколико дана после брегзита. Њен претходник Дејвид Камерон је био принуђен да поднесе оставку, а већ 13. јула прошле године госпођа Меј се преселила у премијерску резиденцију у Даунинг-стриту, 10. Она чак није могла ни да претпостави колико је тешко наследство које јој је оставио сер Камерон. Прва премијерска година се за госпођу Меј завршила падом рејтинга конзервативаца, катастрофалним резултатима на парламентарним изборима и врло жестоком борбом са лабуристима. Ударци су падали и слева и здесна. Најважније је било да избегне нокдаун, јер политички ринг је покварена ствар – довољно је да само мало погледаш устрану па да више никада не станеш на ноге. За 60-годишњу даму (која је, уосталом дуго била министар унутрашњих послова) Тереза Меј показује да зна да се бори с опонентима. Истина, за сада се не зна колико ће издржати. Једни кажу – још само неколико месеци, други говоре – издржаће она и годину, па и две. Ако је веровати последњим изјавама премијерке – госпођа премијер за сада не намерава да скине боксерске рукавице. Њена је намера да се већ ујесен врати борби са супарницима. На жалост, ове прве године госпођа Меј није успела да среди односе са Ангелом Меркел, а то може да искомпликује и тако тежак процес изласка Магловитог Албиона из Европске уније. Није јој се посрећило ни сређивање пријатељства с Вашингтоном. Званична посета Доналда Трампа је пребачена на следећу годину. Не само зато што је око два милиона Британаца потписало петицију за одлагање његове посете, већ и зато што Вашингтон и Лондон за сада не могу да реше своје билатералне економске односе. Премијерка има проблеме и са кадром у сопственом кабинету. Фактички, парламентарни избори који су изгубљени 8.јуна натерали су госпођу Меј да уз подршку Демократске унионистичке партије Северне Ирске формира мањинску владу. Сада свако гласање у парламенту може да постане битка са непредвидивим резултатом. У Конзервативној партији госпође Меј сада је прилично климава ситуација. Она једноставно није знала како да преузме контролу над својим партијским колегама. Јасно је да има и оних који док спавају виде себе на месту новог премијера. Торијевци су се одавно узнемирили тако да унутар партије долази до процеса који очигледно не иду на руку госпођи Меј. Али неуспеси, ипак, ако је веровати британским политиколозима, борца само јачају. Она чува своје борилачке квалитете и нема намеру да се преда. Прве године, у ствари прву рунду, она је у рингу остала на ногама. Ма како било – она је издржала. Пред њом је годишњи одмор, а у јесен ће са новом снагом да настави да се бори за постизање жељеног резултата са ЕУ, за постизање бољих односа са Меркеловом и Макроном. Може да се догоди, сачекај само мало, па ће се можда видети и тројка Меркел – Макрон – Меј како ради заједнички. Јер у политици може свашта да се деси. Зато она и јесте политика – да политичар не само да уме да се задржи на врху власти, већ и да добро разради.
