Сусрет председника Србије Александра Вучића са америчким потпредседником Мајком Пенсом у понедељак у САД прилика је да се везе Београда са Вашингтоном учврсте Free Images Pixabay Сусрет председника Србије Александра Вучића са америчким потпредседником Мајком Пенсом у понедељак у САД прилика је да се везе Београда са Вашингтоном учврсте, али и да се разговара о питањима која муче администрацију САД, пре свих – на чијој је страни Београд, оцењује Глас Америке. Најављујући данас први сусрет Вучића са новом америчком администрацијом и његову прву посету САД откад је ступио на дужност председника, Глас Америке се пита шта би могла да буде порука новом председнику Србије из Беле куће. Лук Кофи из фондације „Херитиџ“, која је идеолошки блиска новој администрацији САД, каже да би Белој кући саветовао да Србији пренесе снажну поруку да одлучи да ли жели да има конструктивну улогу у региону и посвети се евроатлантским интеграцијама, „или ће и даље да флертује са Русијом“. Кофи при том сматра да, од свих земаља југоисточне Европе, Србија вероватно има најмањи заједнички интерес са САД. И Јануш Бугајски из Центра за анализу европске политике мишљења је да је крајње време да Србија одлучи коме це се приклонити – Западу или Русији. „Црна Гора је одабрала, Македонија је одабрала, све земље у региону су одабрале да буду или део НАТО-а или западног света, и одбаце утицај Русије“, каже Бугајски, који сматра да је Вучићева посета важна јер ће, како наводи, из прве руке сазнати шта америчка администрација очекује од српске владе. Шта се тачно очекује од Србије када је реч о руском хуманитарном центру није јасно, али су амерички званицници јасно ставили до знања да је тај центар потенцијални проблем, а као једно од горућих питања, и то би могло да буде тема разговора Вучића и Пенса, наводи „Глас Америке“. „Србија мора бити опрезнија у спољнополитицким одлукама. Можете имати добре односе с Русијом и ако немате хуманитарни центар, и ако не учествујете у заједничким војним вежбама или не организујете састанак лидера Републике Српске и (руског председника Владимира) Путина на својој територији. Србији се мора ставити до знања да смо свега тога свесни“, каже Лук Кофи. Истовремено, Дејмон Вилсон, потпредседник Атлантског савета, указује да је Србија та која ће донети коначну одлуку о томе шта ће урадити са руским центром, и истиче да је питање за САД како да и оне остану присутне у Југоистоцној Европи. „Предлажем да присуство америчких трупа у оквиру КФОР-а и Бондстила не буде привремено, већ стално, како би било јасно да Америка као сила остаје ту и убудуће“, каже Вилсон. Да се Америка враћа у Југоистоцну Европу и на Балкан, кажу експерти у Вашингтону, показују састанак председника Доналда Трампа са представницима Иницијативе три мора у Пољској, најављена посета потпредседника Мајка Пенса Црној Гори и Вучићев долазак у Вашингтон. „Имамо много посла, биће и тешких питања између САД и Србије, и ово је прилика да се од почетка решавају како треба. Мислим да је Бела кућа заинтересована да са Србијом изгради однос поверења и да у Вашингтону постоји воља да се Западном Балкану покаже да није заборављен. Ми видимо Вучића као партнера“, наводи Дејмон Вилсон. Глас Америке се пита да ли ће једна од тема партнерских разговора Вучића и Пенса бити и недостаци демократије у Србији на које, како напомиње, често указују америцке тинк-тенк организације и поједини званичници. „Познаваоци прилика верују да ће, ако и о томе буде речи, то вероватно остати иза затворених врата Беле куће“, закључује амерички мултимедијални сервис. www.novosti.rs
