Борис Степанов Емануел Макрон је учешће оружаних снага земаља Алијансе у операцији у Либији 2011.године назвао грешком, и при том је упозорио да се у Сирији може поновити исти сценарио. „Са мном ће доћи крај том облику неоконзерватизма који је увезен у Француску пре десет година. Демократија не може да долази споља, а да народи не буду увучени. Француска није учествовала у рату у Ираку и била је у праву. Али је погрешила када је ступила у рат у Либији. Какви су резултати тих агресија? Уништене су земље и по њима цветају терористичке групе. Не желим да се то деси и Сирији“ – изјавио је Макрон у интервјуу низу европских медија. Да подсетим да су и у НАТО-у и у ЕУ одавно маштали да присвоје „нафтну оставу“ Северне Африке. Либијске нафте може да има још за 80 година, а гаса – за 100. А најважније за нафтни бизнис је чињеница да је Либија врло близу Западне Европе. Цена допремања до најближих рафинерија је никаква. Јасно је да се у Либију ишло баш због ње, мада се агресија прикривала паролом „Демократија – то је за човека све! Без демократије ће свет нестати“. Али – Либија је претворена у тврђаву ИСИЛ-а. Терористи не престају да прете Западној Европи све новим и новим нападима. Французи су их већ осетили у сопственој кући, баш као и Британци. И сада се и у Француској и у Великој Британији гине. Сада више не може да се искључи чињеница да уколико се то зло не заустави – терористи ће контролисати читаву западну Африку, а њима ће се придружити и нигеријски покрет „Боко Харам“. Бизнисмени и политичари су због освајања „либијске оставе са нафтом“ уништили Либијску Џамахирију која се врло успешно развијала, а и њеног председника пуковника Гадафија. НАТО и Пентагон су се надали „блицкригу“, али су уместо тога наишли на распуштене терористе који држе у страху половину Европе. Нови домаћин Јелисејске палате, за разлику од својих претходника који су нетремице посматрали шта ће рећи Барак Обама и извршавали сваки његов налог, схвата да грешке већ сада морају да се исправе. Иначе ће бити касно. Либија је представљала само почетак јавашлука у Северној Африци. Али после ње терористи су се устремили на Сирију. У њој се води прави грађански рат. Он мора да се заустави заједничким напорима. Судећи по свему – Париз је то добро схватио. Хвала Богу што је тако!
