Сергеј Железњак: Русија је савезник и пријатељ Србије

На скупу су узели учешћа европски политичари, политиколози и новинари. Разматрани су европски и балкански односи, њихове перспективе и изазови, као и питање будућности Европске уније и НАТО-а. Предложени су начини решавања заједничких проблема европских земаља. „Руска реч” наводи неколико теза из излагања руског политичара.

Балкан је центар европских процеса

Сергеј Железњак се обратио учесницима дијалога и скренуо пажњу на важност Балкана у европским процесима. Он сматра да свака нестабилност која постоји на Балкану утиче на општи процес евроинтеграције.

„Ми видимо да постоје покушаји да се ширење и јачање европског интеграционог процеса доведе у спрегу са обавезним, а понекад и насилним увлачењем у војнополитички блок НАТО. Такав пут и таква ужурбаност не могу донети ништа друго до подизање тензије и раскола у друштву дотичних земаља”.

Сергеј Железњак се дотакао и теме опасности од међународног тероризма и изнео став да је ради супротстављања тој опасности неопходно одбацити блоковски начин размишљања.

Балкан уморан од евроинтеграције

„У Македонији се чине покушаји да се уз подршку споља сломи национални идентитет и преиначи суштина и историја те државе која се помиње још у Библији. Ми видимо шта се дешава у БиХ и Црној Гори, на Косову и Метохији – том српском региону у коме се уз толерисање многих држава чине покушаји стварања оружаних одреда, а то се потпуно коси са нормама међународног права.

„Та питања треба да уједине различите политичке снаге. Чудно је када неко мисли да у савременом свету може осигурати своју безбедност на рачун других. Безбедност може бити само заједничка јер терористи теже да униште сваку државу будући да су они против читаве наше цивилизације. Терористима је свеједно која странка је на власти”.

Задатак свих одговорних политичара је да помажу у решавању тог питања, а не да користе ситуацију на Косову ради иницирања нове конфронтације, сматра руски политичар.

Нестабилност иде у прилог екстремизму

„Чудно је и када видимо покушаје извртања и угрожавања вековних братских односа које имамо и са српским народом и са многим другим народима. Када неко покушава да избрише вишевековно памћење, он не добија мир и стабилност, него запаљиву масу људи којима је лако манипулисати, а то активно користе различите екстремистичке снаге. Ми не бисмо желели да неко на Балкану покуша да врши такве бруталне експерименте. Ми себе доживљавамо као савезнике и пријатеље Србије”.

Одлуке треба да буду народне

Железњак: Црногорска власт се плаши народних патриотских покрета

Сергеј Железњак је рекао да се у региону сада интензивно развија регионална концепција Б-4 која подразумева војну неутралност балканских држава. „Ми смо уверени да су данашњи успеси Србије везани за доследну одбрану војне неутралности и поред притисака који се врше споља. Србији полази за руком да води политику суверене, независне државе. Ми ни у ком случају не треба да препуштамо цивилизовани простор онима који покушавају да нас гурну у хаос и пропаст. Ја бих много волео да се све одлуке које су везане за Балкан не доносе у Вашингтону или Бриселу, у Москви или Пекингу. Све одговорне земље треба да уложе напоре и створе услове у којима ће такве одлуке доносити саме балканске земље. У Црној Гори је питање чланства у НАТО-у проузроковало ескалацију унутрашње напетости и ми не желимо да она прерасте у оштрију фазу. Веома је важно да се народу омогући да изнесе свој став по том питању, али у Црној Гори је све учињено како би се спречило одржавање тог референдума. Судећи по ситуацији у Македонији, чини ми се да ни тамо не постоји консензус. Договоре који се постижу на нивоу елита не треба бркати са ставом народа”.

„Задатак Европске уније није да одреди дужину краставца, него да пронађе равнотежу између онога што треба да буде јединствено и онога што треба да буде суверено”

 „Ми у Русији никада нисмо разматрали питање строге условљености сарадње Србије са нама или са Европом. Очигледно је да Србија и друге балканске државе у центру Европе као део те исте Европе треба на све начине да реализују потенцијал сарадње са Европском унијом и њеним чланицама. У нашим контактима са ЕУ ми наглашавамо да треба да размењујемо искуства, јер је и Русија мултинационална и мултиконфесионална држава. Ми имамо тешко, али непоновљиво искуство Совјетског Савеза. За сваки проблем је требало тражити засебно решење, које је народ подржавао. И ми се надамо да ће политика Европске уније све више бити оријентисана на интересе народа Европе. Видели смо да је у војнополитичким питањима став Европске комисије био оријентисан на САД више него на став сопствених бирача. Уверен сам да се тај пропуст може исправити”.

Русија није "трећа страна" на Балкану