Војни цепелини – нови чувари руског неба

Атлант / РосАэроСистемы

У мају 2017. године се сазнало да ће руске војнокосмичке трупе кроз четири године добити први цепелин. Ради се о експерименталном моделу, али је занимљива и сама чињеница да војни врх користи ову летелицу за коју се чинило да је заувек застарела.

Цепелин „Атлант“ конструишу инжењери холдинга „Авгуръ-РосАэроСистемы“. Летелица је замишљена прилично амбициозно. У својој најтежој модификацији моћи ће да подигне у ваздух 170 тона корисног терета и да га носи 5.000 км. Ради поређења, толико су тешка три тенка „Армата“ са комплетном опремом. Поред тога што може служити као транспортна авијација цепелин има и неколико важних предности: троши далеко мање горива и није му потребна развијена аеродромска инфраструктура, што му, имеђу осталог, омогућава да се активно користи на слабо урбанизованом северу.

РосАэроСистемы

Међутим, транспорт није једина сфера у којој се цепелини могу применити. Савремене технологије откривају њихов нови потенцијал о чему се некада није могло ни сањати. Наиме, испоставља се да се они могу добро искористити у противракетној одбрани. Велика површина цепелина омогућава да се на њему размести неколико антена и локатора који прате ваздушни простор хиљадама километара унаоколо откривајући на тај начин евентуално лансирање ракета. У спрези са групом орбиталних сателита аеростати су пуноправни елемент противракетне одбране. Главни недостатак цепелина је мала брзина, али она у овом случају не игра пресудну улогу.

Слични страни модели

Сједињене Америчке државе су такође схватиле колики потенцијал цепелини имају у данашње време. Цепелин „Aeroscraft“ на коме сада раде амерички инжењери има много сличности са „Атлантом“. И он има велику носивост (према неким проценама далеко већу од руског модела), и планирано је да се користи за војни транспорт у неприступачна подручја. За САД је тај задатак крајње актуелан јер су њихове војне јединице раштркане по целом свету, па и у подручјима где је изградња аеродромске писте отежана.

The Aeroscraft airship / AP

Кина је постигла велики успех у војној примени цепелина. Тамо је 2015. године тестиран огромни аеростат у коме је било скоро 20.000 кубних метара хелијума, што му је омогућило да се вине у атмосферу на висину од 100 км и да тамо проведе 48 часова. Кинески инжењери су помоћу соларних батерија повећали корисну носивост летелице. Највероватнији циљ кинеског цепелина је контрола акваторије источног дела Тихог океана, где се током протеклих година појавила зона конфронтације између Кине и њених суседа који уживају подршку Америке.

Ослањање на историјско искуство

Цепелини су некада господарили небом и били су интензивно примењивани у војној сфери. У Немачкој су почетком 20. века брзо постали најомиљеније летилице војног врха. Прва тестирања су показала да оне имају велике борбене могућности. Цепелини су, наиме, подизали у ваздух бомбе тешке неколико тона. Само у 1916. години су немачки цепелини извршили преко 120 напада на француске градове.

Руски цепелин „Кречет“ (1910) / Архивска фотографија

Русија је пре 100 го дина била једна од водећих земаља када је реч о изградњи цепелиана. Са њеном морнарицом је уочи Првог светског рата по тим летелицама могла да се пореди само Немачка. Радови у тој области су настављени и после револуције 1917. године. Међутим, уочи Великог отаџбинског рата Совјетски Савез се одлучио за изградњу авиона јер су ресурси били ограничени и нису могли бити усмерени у два правца развоја авијације. Одређену улогу је одиграо и технички фактор. После читаве серије трагедија током 1930-их цепелини су престали да се граде у целом свету. На тадашњем нивоу развоја технологије безбедност је заиста представљала проблем. Аеростат је био напуњен гасом и лако је експлодирао. Савремени конструктори цепелина користе најновије технологије за довод гаса и уверени су да ће исправити грешке које су некада правили њихови претходници.

Руски летећи брод против Наполеона