Фосил мамута пронађен у јакутском кромпиру

Житељ јакутског села Ој на руском Далеком истоку садио је на својој њиви кромпир када му је мотика ударила у тврд предмет. Сељак је помислио да је то комад дрвета, али је брзо схватио да су то уствари кљове мамута.

Фосилни остаци мамута се у Јакутији често проналазе, али је овај најновији случај изненадио научнике. У свету готово и да нема добро очуваних скелета степског мамута (Mammuthus Trogontherii) – најкрупнијих представника породице слонова на свету. Посебно је необично што је залеђена животиња била готово на самој „површини”, тј. у садашњем нивоу тла.

„Тело мамута је стотине хиљада година било у залеђеној земљи, али је остало готово читаво”, каже Алберт Протопопов, руководилац одељења за проучавање мамута у Јакутској републичкој академији наука. „То је велика срећа. Ретко се дешава да се из земље извади цео мамут.

Степски мамути (Mammuthus Trogontherii) су имали велике кљове. Мужјаци су имали огромне спирално повијене кљове које су могле бити дуге чак и пет метара. Код женки су кљове биле краће, лакше и мање повијене, али су и оне биле огромне. Степски мамути су живели у Евроазији пре 600-370 хиљада година. Пре око 250.000 година заменили су их дугодлаки мамути, најпознатији и најпрепознатљивији представници ове животињске врсте.

Проналазак су најпре проучили ђаци из локалне школе. Власник њиве је телефонирао тамошњем етнографском музеју, после чега је на лице места дошао истраживач Прокопиј Ноговицин. Он је заједно са својим ђацима из школске експедиције „Елејада” откопао један део кљова. Свака кљова је дугачка скоро три метра, а пречник на најширем месту је 50 цм. „Дошли смо до закључка да је то највероватније степски мамут и одмах смо проследили информацију палеонтолозима”, прича Ноговицин.

Враћање мамута у живот

Средином августа ће село Ој посетити научници из Москве и Јакутска. Ископавање ће почети тек у августу, када се у Јакутији лед у земљишту делимично отопи. Научници сматрају да предстоји тежак и мукотрпан посао. Ако време буде лепо мамут ће бити извучен из слоја пермафроста (трајно смрзнутог тла) пре првих мразева.

„Засада се може рећи да је у питању мужјак који је угинуо отприлике у својој 40. години”, каже Протопопов. „Тачну старост мамута ћемо моћи да одредимо када пронађемо доњу вилицу са зубима, али се већ сада може рећи да је реч о јединственом примерку степског мамута, какав није пронађен нигде у свету”.

Научници ће после откопавања извршити експертизу како би прецизније утврдили у којим околностима је мамут угинуо.

Зима – најлепше и једино годишње доба у Јакутији