Макрон: Путину не треба слаб Запад, него велика Русија

Ценим Владимира Путина. Нас двојица смо имали конструктиван разговор. Ми имамо истинске несугласице, између осталог, поводом Украјине, међутим, он се упознао са мојим ставом. Дуго смо разговарали у четири ока, како о међународним питањима, тако и о заштити невладиних организација и слобода у његовој земљи, изјавио је Макрон.

Додао је да су двојица председника пре коференције за новинаре један другоме рекли све што се тамо чуло, тако да изненађења за Путина, како је нагласио, није било.

Зашто је Путин ишао код Макрона у Париз?

Како би остварио своје циљеве Макрон признаје да је спреман на дијалог са свим међународним играчима и да је више пута разговарао са лидером Турске Ердоганом, иранским председником Роханијем и Владимиром Путином. По његовим речима „Француска не треба да бира један лагер као противтежу другом, у томе је њена снага и историјски њена дипломатија“

Макрон признаје да је тако и са Путином и да у разговору са њим не остварује чудесан дијалог. „Шта је Путинов мотив? Обнова моћног имиџа Русије, да би он могао да влада својом земљом". Како је рекао, Русија је и сама погођена тероризмом. Не верује да је пријатељство Путина и Башара Асада недодирљиво. Москва настоји да победи тероризам и избегне успостављање отпадничке државе на територији Сирије, па се у ставовима Русије и Запада у тој сфери појављују додирне тачке. Дуго Запад није могао да пронађе излаз по питању статуса Башара Асада, међутим, „Башар није наш непријатељ, он је непријатељ сиријског народа“, истакао је Емануел Макрон.

По његовим речима циљ Владимира Путина је да обнови велику Русију, пошто Путин управо у томе види предуслов за преживљавање земље. Међутим, притом, уопште не тежи да ослаби Запад, сматра француски председник. Макрон држи да се напетост може савладати, уколико се заједнички ради на борби против тероризма у Сирији и постигне помак по питању стварног регулисања те кризе.

„Ја милим да је то оствариво“, рекао је француски председник преноси Le Figaro.

Такође је истакао специфичност своје позиције која се огледа у чињеници да није тражио смену Башара Асада као услов за регулисање ситуације у Сирији, пошто му нико, како је рекао, није представио његовог легитимног наследника.