Зашто Русија прави вештачка острва у Баренцовом мору?

На тим острвима ће бити размештени објекти Центра за изградњу поморских објеката велике носивости, где ће се вршити радови везани за производњу и отпремање течног природног гаса (ТПГ), као и за ремонт поморске технике која се користи на налазиштима. „Технолошка опрема ће бити пуштена у рад 2020. године, после чега ће нови погон обезбеђивати 16,5 милиона тона течног природног гаса“, коментарише Леонид Примак, директор Центра за штедњу енергије и енергетску ефикасност, еколошку и енергетску ревизију Руске академије за народну привреду и државну администрацију.

Изградња Центра ће омогућити да се отвори око 10.000 радних места на објектима и да се у регион привуку додатне инвестиције, истакнуто је у документу.

„Према пројекту, утечњавање гаса ће се вршити на гравитационим платформама, а оне ће се као и друга опрема производити у погону на насутим острвима“, објаснио је главни аналитичар групе компанија TeleTrade Петар Пушкарјов.

Технологија стварања таквих острва је одавно развијена у целом свету и у Русији, саопштио је Леонид Примак. „Техничка пловила за подводну обраду терена ће правити ’пешчани јастук’, а на њега ће се постављати бетонски блокови и туцаник, па одозго песак, земља и асфалт“, рекао је он.

Центар ће сопственим средствима створити компанија „Кольская верфь“. То је компанија-ћерка једног од највећих руских произвођача природног гаса „НОВАТЭК“. Укупно ће бити уложено преко 400 милиона долара. „НОВАТЭК“ је заинтересован за пројекат јер помоћу њега компанија може да реализује пројекте у региону, коментарише за „Руску реч“ директор Фонда енергетског развоја Сергеј Пикин.

Власник компаније „Новатэк“ - најбогатији човек у Русији

Још 2014. године је „НОВАТЭК“ постигао договор о стварању логистичке базе у Мурманској области са циљем да се реализују пројекти компаније, и то пре свега они на полуострву Јамал, тако да је „НОВАТЭК“ доследан, сматра Дмитриј Баранов, водећи експерт менаџерске компаније „Финам Менеджмент“. „Стварање вештачких острва ће убрзати реализацију пројекта Центра за изградњу поморских објеката велике носивости, што ће опет допринети повећању експлоатације фосилног горива на Арктику, посебно у епиконтиненталном појасу. То ће даље омогућити увећање оперативних резултата компаније ’НОВАТЭК’“, коментарише за „Руску реч“ Баранов.

Стварањем острва се штеди новац

Опрема за производњу течног природног гаса заузима велику површину и врло је гломазна, каже Леонид Примак. „Опрема се, наравно, може сместити и на танкер. Тако, на пример, ради Shell. Међутим, с обзиром да је планирано да се гас у налазишту Баренцовог мора експлоатише деценијама, ипак је боље направити технолошко острво“, сматра он. Поред тога, та технологија производње течног природног гаса је незванични светски стандард. По Примаковим речима, на тај начин се производи практично сав ТПГ у свету.

Потребна је инфраструктура која ће омогућити вађење руде у епиконтиненталном појасу, а то је или неко вештачко копно, или бушаће платформе, каже Сергеј Пикин. „Међутим, особености терена, и посебно лед, знатно ограничавају коришћење платформи и увећавају улагања. Брже је и лакше направити острва“, додаје он.

Како ће огромно налазиште нафте на Арктику помоћи Русији?

С њим се слаже и Петар Пушкарјов. По његовим речима, првобитно је било предвиђено да се погони подигну у насељу на обали Колског залива. „Али у детаљнијем разматрању се испоставило да се више исплати направити платформе велике носивости за експлоатацију гаса, а затим да се оне ради транспорта до налазишта спусте на воду са насипа подигнутих изнад нивоа залива, тј. са вештачких острва“, рекао је експерт. Теже је правити погоне на копну, тамо где је пермафрост (трајно смрзнуто тло). „Пермафрост се сезонски помало отапа, тако да земљиште испод погона може постати мочварно, а онда би за решавање тог проблема било потребно још више новца“, објашњава Пушкарјов.

Леонид Примак каже да је негативан утицај на еколошку ситуацију Колског полуострва минималан. Он истиче да у таквим пројектима постоје два основна извора загађења: отпадне воде и хаварије у којима фосилно гориво истиче у море. „Међутим, 10.000 радника на тим острвима неће много погоршати ситуацију коју су већ довољно покварили Мурманска лука и 300.000 становника Мурманска“, сматра он. По Примаковом мишљењу, не треба се бојати ни изливања фосилног горива у море јер ће се у раду фабрике користити природни гас, а он нема боју и мирис и лако је испарљив у ваздуху.

Чари руских мора