Москва – Министарство спољних послова Русије критиковало је Генерални суд Европске уније због подржавања санкција против генералног директора Спутњика Дмитрија Кисељова. Генерални суд Европске уније је 15. јуна одлучио да неће укинути рестриктивне мере против Дмитрија Кисељова, генералног директора међународне информативне агенције „Русија севодња“. Новинска агенција Спутњик је део компаније „Русија севодња“. Москва сматра да разматрање оптужбе генералног директора „Русија севодња“ Дмитрија Кисељова на суду ЕУ говори о цензури на простору Европске уније, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Русије. Раније је Европски суд за општу надлежност у Луксембургу одлучио да остави на снази рестриктивне мере Европске уније уведене према Кисељову у вези са ситуацијом око Украјине. Директор МИА „Русија севодња“ је изјавио да није изненађен одлуком суда и истакао да су санкције ЕУ против новинара срамота. Кисељов је коментаришући пресуду изјавио да је европска бирократија априори доминација над правосуђем „пошто случајеви против њих напредују на суду брзином пужа“. Министарство је у свом саопштењу навело да поштовањем својe претходне пресуде Суд ЕУ дозвољава цензуру у Унији. Министарство спољних послова је подсетило да Кисељову није дозвољено да лично учествује у судској расправи о његовој тужби против Савета ЕУ. „Да би остварила своје сумњиве циљеве ЕУ не само што прилагођава одредбе основних уговора ЕУ краткорочним политичким циљевима, већ и крши основна права, укључујући и права на одбрану физичких и правних лица која се налазе под санкцијама“, саопштило је Министарство. Министарство је с тим у вези дало мишљење да Европска унија страхује од непристрасне оцене догађаја који се дешавају у свету, а посебно у Украјини, што крши право грађана држава-чланица да имају приступ чињеницама и алтернативним гледиштима. „Било би занимљиво да сазнамо шта мисле о овом тумачењу слободе медија у ОЕБС-у и Савету Европе, чија је једна од области деловања управо њена заштита“, истиче Министарство. Личне санкције против Кисељова уведене су 21. марта 2014, када је након уједињења Крима са Русијом он стављен на списак лица која, по мишљењу ЕУ, угрожавају територијални интегритет, суверенитет и независност Украјине. Кисељову је забрањен улазак у ЕУ. Он се на ову одлуку жалио Европском суду опште надлежности у мају 2015. године. Расправа о предмету одржана је крајем септембра прошле године. Кисељову није дозвољено да учествују у расправи упркос чињеници да је право да се лично изрази свој став на суду гарантовано Европском конвенцијом о људским правима. Почетком августа, он се обратио Савету ЕУ са молбом да суспендује забрану уласка у Европску унију бар на један дан суђења, али је одбијен. Спутник.рс www.vaseljenska.com/vesti-dana/moskva-kritikuje-eu-zbog-cenzure/
