Девет необичних руских пословица
1. „То и јеж разуме!“ („Ёжу понятно!“) значи „Потпуно јасно“, „Јасно је свима“.
Илустрација: DPA/Global Look Press
2. „Као грашак о зид“ („Как об стенку горох“), каже се када нешто (речи, поуке) уопште не утиче на некога. Када нема сврхе убеђивати и наговарати човека, онда Руси кажу: „Њему су моје речи као грашак о зид!“.
Илустрација: Imagebroker/Global Look Press
3. „Као мачијих суза“ („Кот наплакал“) каже се када је нечега веома мало, када га нема довољно. Вероватно се израз појавио зато што се тако нешто уопште не дешава. Нико није видео мачку да плаче. А можда и због тога што су мачке мале, па иако плачу ту нема много суза. Руси често говоре овако: „Имам новца у новчанику као мачијих суза“.
Илустрација: Данита Делимонт /Global Look Press
4. „Кокошке не кљуцају“ („Куры не клюют“). Овај израз се, напротив, користи када неко има нечега превише. И он се често користи за новац: „Он има толико новца да га ни кокошке не кљуцају“.
Илустрација: DPA/Global Look Press
5. „Ветар у глави“ („Ветер в голове“) – тако се каже за лакомисленог и неозбиљног човека. За младу девојку се у Русији често каже да је „ветропираста“, или да јој „дува ветар у глави“.
Илустрација: Imagebroker/Global Look Press
6. „Пријатељи – не просипај воду“ („Друзья – не разлей вода“). Тако се каже за нераздвојне пријатеље који су увек заједно. Тај израз потиче од обичаја да се полију водом људи који се бију. Фразеологизам „не просипај воду“ касније је почео да се примењује за нераздвојне другове, а не за непријатеље.
Илустрација: PLANET PHOTOS/Global Look Press
7. „Ни крзна ни перја!“ („Ни пуха ни пера!“). Тако се каже када се некоме жели срећа и успех у неком послу. Често се тако каже човеку који иде на испит или на први разговор са потенцијалним послодавцем. Обичај је да се на добродушне речи „Ни крзна ни перја!“ одговара изразом „Дођавола“ („К чёрту!“). Овај фразеологизам је ушао у књижевни језик из ловачког жаргона. Веровало се, наиме, да ловцу не треба пожелети срећу како зли дуси не би сазнали за његове намере. И зато су ловци испраћани супротним речима: „Ни крзна ни перја!“, тј. са жељом да не улови ни птицу ни звер. Циљ је био да се преваре духови.
Илустрација: DPA/Global Look Press
Десет руских речи које је тешко тачно превести на српски
8. „Родити се у кошуљи” („родиться в рубашке”). То се каже кад некога прати срећа. Под кошуљом се овде мислило на постељицу у којој се до порођаја налази новорођенче. Код многих народа се веровало да ће дете које се роди у тој постељици (што се веома ретко дешава) имати среће у животу.
Илустрација: Imagebroker/Global Look Press
9. Када Руси некоме хоће да кажу како су нешто објаснили сасвим разговетно, кажу му: „Руски ти говорим!” ("Я тебе русским языком говорю!") То значи да би речено требало свакоме да буде јасно.
Илустрација: ZUMA Press/Global Look Press
И Срби, додуше, кажу нешто слично за српски језик, али овде се ради о историјским околностима специфичним за Русију. Наиме, у 18. и 19. веку је племство у Русији говорило углавном француски. Господа је разговарала на руском само са својим слугама. Тако је израз „говорити руски” („говорить русским языком”) временом постао фразеологизам са значењем „објашњавати врло јасно”.
Зашто су руски племићи комуницирали на француском?