Београд – Просечне зараде грађана Србије у 2016. биле за 16 евра мање него 2012, док су примања у осталим земљама чланицама бивше СФРЈ непрестано расла. Колико се „поправио“ животни стандард грађана за последњих пет година, док нам је Владу водио Александар Вучић, најбоље се види по томе што су просечне нето плате у Србији мање него 2012. године, за разлику од свих других бивших република СФРЈ, у којима су оне порасле. Наиме, док су у Србији 2016. године плате биле ниже за 16 евра него пре пет година, примања Хрвата су у истом периоду порасла за 26 евра, Словенаца за 39, Македонаца за 25, Црногораца за 12 и Босанаца за осам евра. Каскамо и даље Ситуација се није поправила ни у првом тромесечју ове године, па је Србија са 386 евра просечне нето зараде у марту, уз Македонију са 363 евра, на зачељу табеле по просечној заради. Најбоље стоје Словенци, који су у марту у просеку зарађивали по 1.055 евра, следе Хрвати са 812 евра, Црногорци са 512 и Босанци са просечном платом од 438 евра. У Србији је, додуше, у априлу просечна плата скочила на 49.635 динара (401 евро), али и са том зарадом каскамо за суседима. Економиста Александар Стевановић сматра да је катастрофа што се у земљи, која је на периферији Европске уније, већ девет година исто живи. „Задуженост појединаца је можда и порасла. Да би плате расле, мора да расте продуктивност, да би расла продуктивност, морају да расту инвестиције, а да бисмо имали инвестиције, пословни људи морају да буду спремни да инвестирају. Цео западни Балкан је лоше место за бизнис. Трагично је да земље с ниским нивоима плата нису учиниле ништа да им плате расту. Ми каскамо и далеко смо од лидера западног Балкана, него смо држава испод просека у сваком погледу“, наглашава Стевановић. (Фото: Принтскрин) У Републичком заводу за статистику истичу да је просечна нето зарада од 2012. до 2014. расла само номинално, док је реалан раст забележен само током 2012, и то за 1,1 одсто у односу на годину дана раније. Реалан пад „У 2015. забележен је пад просечне нето зараде за 0,2 одсто номинално и 2,1 одсто реално, што је највећим делом резултат смањења зарада у јавном сектору за 10 одсто, које је почело да важи од 1. новембра 2014. Просечна нето зарада у 2016. номинално је већа за 3,7 одсто, а реално за 2,5 одсто у односу на 2015.“, објашњавају у РЗС. Драгован Милићевић Куповна моћ пала за 10 одсто Финансијски аналитичар Драгован Милићевић истиче да се права слика стандарда види у паду потрошње и куповне моћи грађана: „Потрошња у 2015, посматрано у динарима, била је нижа за 26,8 одсто, а у еврима за 26,9 одсто у односу на 2011. Номинална зарада од 44.432 динара у 2015. реално је вредела као 37.527 динара у 2011. Кад се у обзир узме и инфлација, реална куповна моћ грађана опала је за више од 10 одсто“. Славица Томчић / Курир www.vaseljenska.com/ekonomija/porazna-stvarnost-plate-nam-manje-nego-2012/
