Robert Murrett: Hormuška kriza 'veliki izazov' za SAD

Kako tenzije rastu u Hormuškom moreuzu nakon što je predsednik Donald Trump objavio Projekat Sloboda, napor da se pokrene komercijalni brodski saobraćaj, krhko primirje između Vašingtona i Teherana deluje sve napetije.

Brodski gigant Maersk saopštio je da je jedan od njegovih brodova uspešno prošao moreuz pod zaštitom američke vojske 4. maja, čak i dok rizici i dalje postoje. Uz pitanja o tome kako će američka mornarica obezbediti pomorski saobraćaj pod aktivnom pretnjom i da li trenutni pristup može sprečiti širi sukob, RSE je razgovarao sa penzionisanim viceadmiralom Robertom Murrettom.

Bivši direktor Nacionalne geoprostorno-obaveštajne agencije (NGA) i visoki obaveštajni zvaničnik pri Združenoj komandi snaga SAD, Murrett je sada profesor na Maxwell školi za građanstvo i javne poslove Univerziteta u Syracuse i zamenik direktora njegovog Instituta za bezbednosnu politiku i pravo.

RSE: Admirale, počnimo sa najnovijim dešavanjima u Hormuškom moreuzu – američke snage navodno uništavaju iranske brodove, rakete lete ka UAE i prekid vatre visi o koncu. Sa vaše tačke gledišta kao bivšeg šefa NGA i nosioca drugih visokih obaveštajnih funkcija, da li smo već prešli tačku "krhkog mira" i efikasno se vratili u sukob?

Murrett: Odlična primedba. Rekao bih da to svakako predstavlja veoma značajno povećanje nivoa sukoba tamo. Aktivnosti koje su se odigrale u poslednja 24 sata ili tako nešto veoma su zabrinjavajuće zbog onoga što nagoveštavaju u pogledu širenja obima sukoba. Na primer, Ujedinjeni Arapski Emirati i dva broda koja su napadnuta u njihovoj blizini, s druge strane Hormuškog moreuza, deo su te zabrinutosti. Takođe, i dešavanja u samom Zalivu, kao i napadi u oba smera - uključujući i to da je američka mornarica potopila male čamce koje su Iranci rasporedili - dovode nas u veoma opasnu poziciju.

RSE: Kako se situacija pogoršava, predsednik Donald Trump pokreće Projekat Sloboda, ali bez pune pomorske pratnje. Rekli ste da su prvih nekoliko dana ključni. Da li je ovaj plan stabilizacioni potez?

Murrett: Rekao bih da je sve što možemo da uradimo da otvorimo i obezbedimo slobodan tranzit i slobodu plovidbe - kao što vidimo u mornarici - kroz Hormuški moreuz vredno istražiti. Ideja da se to učini bez ikakvog sporazuma sa iranske strane je prilično izazovna, na osnovu pomorske geografije - koliko je moreuz uzak - ali i opcija koje Iran ima za prilično značajne napade, posebno manjim brodovima, bespilotnim letelicama, bespilotnim površinskim brodovima, pa čak i, potencijalno, bespilotnim podmorskim platformama.

Dakle, sa taktičkog stanovišta, sa pomorske perspektive, to je teško. Ali sve što možemo da uradimo da pokušamo da otvorimo slobodnu plovidbu u moreuzu što je pre moguće svakako je vredno istražiti.

Taktički izazoviRSE: Hajde da se detaljnije pozabavimo time - kako izgleda prava operacija pratnje američke mornarice pod vatrom? Po čemu bi se razlikovala od onoga što se trenutno pokušava?

Murrett: Postoje različiti načini na koje se to može uraditi, i na osnovu onoga što se danas dogodilo, svakako je naglasak stavljen na sredstva iz vazduha, a ne na pratnju iz neposredne blizine. Na primer, saopštenje Bele kuće govorilo je o vođenju brodova kroz dodatnu bezbednosnu zonu bliže južnim prilazima blizu Omana. Ali poenta koju bih istakao je da ne morate biti u neposrednoj blizini brodova koji se prate da biste obezbedili bezbednost.

Napadi koje smo danas videli uključivali su helikoptere, a siguran sam da postoje i druge letelice koje pružaju podršku. Ako pogledate neke od operativnih mapa Pentagona, mnogi od uključenih brodova zapravo se nalaze izvan moreuza - neki u Omanskom zalivu, pa čak i u severnom delu Arapskog mora. Dakle, radi se o složenoj taktičkoj situaciji, ali suština je da se bezbednost može obezbediti i sa distance, naročito uz snažnu vazdušnu podršku, koja je ovde ključna komponenta.

RSE: Centralna komanda SAD, pod komandom admirala Brada Coopera, kaže da američke snage reaguju defanzivno – "pucaju ako se na njih otvori vatra". Da li je to održivo u tako prepunom koridoru?

Murrett: Zavisi od toga kako definišete odbranu. Mislim da Admiral Cooper radi odličan posao i imam veliko poverenje u rad Pete flote SAD-a. Ipak, to je veliki izazov. Postoje različite vrste odbrambenih operacija, uključujući ono što nazivamo "aktivnom odbranom". To ulazi u sivu zonu. Suočavate se sa pretnjama - na površini, u vazduhu ili potencijalno pod vodom - i možda ćete morati da reagujete iz odbrambenih razloga čak i ako ne predstavljaju neposrednu, direktnu pretnju.

Još jedna ključna stvar je izazov zaštite trgovačkih brodova. Oni se kreću relativno sporo, a ulivanje sigurnosti kapetanima brodova i, što je važno, osiguravajućim kompanijama, nešto je što još uvek nije postignuto. Većina osiguravača i dalje nije spremna da pruži pokriće za prolazak kroz moreuz, i to predstavlja veliku prepreku.

RSE: Istakli ste nepoznanice. Šta vas najviše brine večeras: pogrešna procena, eskalacija ili ekonomska paraliza?

Murrett: Najveća briga bi bila potpuna eskalacija – nešto što koristi ovaj trenutak kao polaznu tačku i potpuno negira prekid vatre koji je trenutno labavo na snazi. To bi moglo proširiti sukob izvan Hormuškog moreuza i značajno povećati njegov intenzitet.

Druga briga je da li možemo da obezbedimo dovoljnu bezbednost da bismo omogućili velikom broju brodova – trenutno zarobljenih u Persijskom zalivu – da bezbedno prolaze. To zahteva poverenje ne samo kapetana brodova već i korporativnog rukovodstva i osiguravača. Najbolji način da se to postigne bio bi neka vrsta sporazuma sa Iranom. Sve dok Iran može da drži brodove u opasnosti – s obzirom na geografiju – to će ostati veoma težak izazov.

Moć geografijeRSE: Iran izgleda veruje da ima prednost ugrožavajući pristup kroz moreuz. Iz obaveštajne perspektive, da li je ta moć stvarna?

Murrett: Rekao bih da je stvarna. To ne znači da se ne može ublažiti, ali Iran ima značajnu moć zbog geografije i kapaciteta. Istovremeno, u velikom je interesu Irana da zadrži moreuz otvorenim, s obzirom na to koliko njegova ekonomija zavisi od izvoza koji se kreće kroz njega. Naš vojni stav je važan u stvaranju prednosti za diplomatsko rešenje koje bi omogućilo slobodnu i otvorenu plovidbu.

RSE: Aludirali ste na to, ali hajde da to povežemo sa strategijom: ako Iran signalizira snagu kroz ometanje, da li ograničeno raspoređivanje američkih snaga – vođenje bez pune pomorske pratnje – rizikuje da pojača narativ Teherana?

Murrett: Ne bih rekao da ga pojačava, ali odražava realnu procenu onoga što Iran može da uradi, s obzirom na njegov položaj na obali i niz opcija. To je pragmatičan pristup koji uzima u obzir operativno okruženje.

RSE: Služili ste na najvišim nivoima pomorske obaveštajne službe – koliko brzo situacija poput ove može da preraste od incidenata sa brodovima do potpune pomorske konfrontacije?

Murrett: Može eskalirati veoma brzo – ali može i da se kreće u drugom smeru. Nema sumnje da Iran ima mogućnost da proširi sukob, a već smo videli zabrinjavajuće akcije u UAE u poslednja 24 sata. Ako bi odlučili da to prošire na druge regionalne partnere, to bi bilo izuzetno ozbiljno. Mogli bi brzo da podignu nivo eskalacije, ali u ovom trenutku ne vidim jasne dokaze da to nameravaju - uprkos zabrinjavajućim signalima.

RSE: U međuvremenu, evropski saveznici oklevaju. Predsednik Emmanuel Macron kaže da Francuska neće učestvovati. Da li je ovo oklevanje znak da ako saveznici vide strateške rizike - da li postoji nešto što američke obaveštajne službe vide, a možda oni ne?

Murrett: Ne bih to rekao. Naši evropski saveznici - uključujući Francusku i Ujedinjeno Kraljevstvo - imaju čvrsto razumevanje situacije. Njihove procene su u skladu sa našim, i postoji snažna razmena obaveštajnih podataka. Zemlje u Aziji, poput Japana i Južne Koreje, takođe su duboko zainteresovane za obnavljanje slobodne plovidbe kroz moreuz. Postoji široka saglasnost o rizicima i izazovima.

RSE: Hajde da razgovaramo o mogućnostima – evropske mornarice imaju specijalizovana sredstva za razminiranje koja SAD trenutno nemaju. Bez njih, da li se moreuz zaista može obezbediti?

Murrett: Najbolji način da se obezbedi bezbednost moreuza jeste kroz diplomatski sporazum. Ako Iran odluči da rasporedi mine, bespilotne sisteme ili primeni taktiku "rojeva" sa malim čamcima, to su vrlo realne pretnje. Ali naše razumevanje tih rizika deli se sa saveznicima i postoji trezveno sagledavanje tog izazova.

RSE: Šta se dešava sledeće ako se pogodi američki ratni brod ili tanker pod pratnjom?

Murrett: To bi predstavljalo veoma tešku odluku za Belu kuću. Manje je verovatno da će američki ratni brod biti pogođen zbog svojih odbrambenih sposobnosti, ali je komercijalni brod ranjiviji. Ako se to desi, morao bi postojati neki oblik odgovora. Kako će taj odgovor izgledati zavisilo bi od okolnosti, ali idealno bi bilo da bude ograničen i proporcionalan.

RSE: Konačno, šta bi bio "uspeh" u narednih nekoliko dana?

Murrett: Uspeh bi bio diplomatsko rešenje u kojem Iran pristane da slobodno i otvoreno prolazi kroz Hormuški moreuz, uzdrži se od daljih napada na regionalne partnere i smanji destabilizujuće aktivnosti. Idealno bi bilo da to uključuje i korake ka ograničavanju njegovog nuklearnog programa, slično prošlim sporazumima, uz inspekcije i transparentnost. Taj ishod bi služio ne samo Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima, već i iranskom narodu.