Kosovske partije bez dogovora o predsedniku, izgledni novi parlamentarni izbori

Tri glavna politička subjekta na Kosovu izgleda da su daleko od postizanja dogovora o pitanju predsednika, što dovodi do toga da zemlja ide ka novim parlamentarnim izborima.

Vladajući Pokret Samoopredeljenje i opozicioni Demokratski savez Kosova (DSK) u ponedeljak nisu uspeli da postignu dogovor, dok je nekoliko sati kasnije najveća opoziciona stranka, Demokratska partija Kosova (DPK), saopštila da smatra da je njen doprinos u vezi s pitanjem izbora predsednika "završen".

DPK je saopštio da je tokom dana primio ponudu Pokreta Samoopredeljenje za predsednika, ali je lider ove stranke Bedri Hamza ocenio da je ponuda "neozbiljna".

Ustavni rok za izbor predsednika ističe 28. aprila i ako do tada predsednik ne bude izabran u Skupštini, Kosovo ide na nove izbore.

Dok se rok bliži kraju, politički analitičari kažu da vladajuća partija ne želi rešenje, dok opozicione stranke ne žele izbore, ali ne žele ni da se "potčine" Samoopredeljenju premijera Aljbina Kurtija (Albin).

Sastanak Kurti-Abdidžiku bez dogovoraPosle sastanka u ponedeljak, Kurti je rekao novinarima da lider DSK-a Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) nije prihvatio njegove ponude za sporazum i naznačio da je tad već pisao DPK-a Hamzi o mogućem sastanku.

"Moram da kažem da su razgovori bili neuspešni jer lider DSK nije prihvatio nijednu od naših ponuda", rekao je Kurti, upozoravajući da je zemlja u riziku da ponovo izađe na prevremene izbore.

On je rekao da je ponudio DSK-u da u zajedničkoj vladi s drugim partnerima ima mesto zamenika premijera, Ministarstvo spoljnih poslova i još tri ministarstva.

Kurti je rekao da je izneo i drugu ponudu po kojoj bi DSK dobio mesto predsednika Skupštine Kosova.

"Pre bih da upravo Abdidžiku bude moj zamenik i da na taj način započnemo novo poglavlje saradnje između DSK i Pokreta Samoopredeljenje", naglasio je Kurti.

Abdidžiku je s druge strane rekao da se neće ponovo sastati s Kurtijem posle neuspeha razgovora.

"Trudio sam se, pokušavao sam, nažalost, nisam uspeo. Sada ću se vratiti u DSK i velikoj misiji ujedinjenja desnice unutar DSK-a", rekao je Abdidžiku posle sastanka, ponavljajući stav svoje partije da jedna stranka ne može da vodi tri glavne institucije u zemlji: Skupštinu, Vladu i Predsedništvo.

Prema njegovim rečima, Kurti je insistirao da mesto predsednika treba da ostane njegovoj partiji.

Kurti je, s druge strane, insistirao da ne želi da njegova partija vodi tri glavne institucije u zemlji.

Abdžiku je na pitanje da li postoji približavanje između DSK i bivše predsednice zemlje Vjose Osmani, čiji je mandat istekao 4. aprila, rekao da bi tako nešto bila dobra vest i za Kosovo i za DSK.

"To je moj cilj i radiću na tom cilju do poslednjeg dana", rekao je on.

'Završen' doprinos DPK-aPosle sastanka Upravnog odbora DPK-a, lider te stranke Hamza rekao je novinar da mu je Kurti poslao ponudu putem Vocapa (WhatsApp)i dodao da nije dobio zvaničan poziv za sastanak.

"Ponuda je sledeća, da poslanici DPK-a ostanu u sali, glasaju i da se rezultat toga DPK-u ponudi mesto predsednika Skupštine uz određenu izmenu – da Samoopredeljenju pripadne mesto potpredsednika Skupštine koju trenutno ima DPK. Kao prvo, ovo nije ozbiljno, jer je predsedništvo Skupštine konstituisano", rekao je Hamza, dodajući da pored toga što takva ponuda nije ozbiljna, ona nije "ni ustavna“.

Hamza je rekao da je stav stranke da ona predloži predsednika, ali ne nužno nekoga ko bi bio deo stranačkih struktura.

S druge strane, Kurti je, posle sastanka s Abdidžikuom, izjavio da je poslao poziv DPK-u za sastanak. Na pitanje da li bi sličnu ponudu koju je izneo DSK-u dao DPK-u, Kurti nije želeo da otkrije detalje, ali je dodao da je "ponuda za zajedničku vladu koja je data DSK-u bila isključivo za DSK".

Kurti je kritikovao DPK navodeći da je u prethodnim razgovorima ta opoziciona partija tražila da neko iz njenih redova bude izabran za predsednika, a da nije imenovala mogućeg kandidata.

On je to ponovio u ponedeljak, rekavši: "DPK je od mene tražila da napravim blanko politički dogovr gde oni predlažu dva kandidata, a mi glasamo za njih."

DPK je u saopštenju naveo da je pokazao "spremnost" da doprinese izboru novog predsednika, pošto je petogodišnji mandat bivše predsednice Kosova Vjose Osmani istekao 4. aprila.

Ta partija je navela da podržava mogućnost konsenzualnog kandidata, "bez ikakvog uslovljavanja" ili učešća u vlasti.

"Međutim, uprkos ovom konstruktivnom pristupu, nedostatak političke volje i institucionalna ozbiljnost aktuelne vlasti ponovo onemogućava izbor novog predsednika. Shodno tome, DPK smatra svoj doprinos ovom procesu završenim", navodi se u saopštenju.

Na sastanku u ponedeljak, DPK je usvojio političku izjavu u kojoj se navodi da se zemlja suočava s uzastopnim političkim i institucionalnim krizama koje "direktno izaziva parlamentarna većina, koja kroz kontinuirane blokade i nedostatak državne odgovornosti parališe normalno funkcionisanje institucija, politizuje ih i šteti interesima građana i države".

Ko je kriv?Za neuspeh razgovora Samoopredeljenja i DSK-a o pitanju predsednika, politikolog Driteo Arifi krivi vladajuću partiju.

Prema njegovim rečima, problemima treba dati dati rešenja i pravac.

"U ovom slučaju, naročito vladajuća partija ne želi pravi pravac, već želi način da sebe predstavi kao žrtvu, kao da su drugi ti koji joj ne ostavljaju prostor za rad. Već godinu i po dana smo manje-više u ovoj krizi, gde prvoplasirana partija ne želi rešenje, već na neki način želi uzurpaciju i potčinjavanje svega što postoji na Kosovu", rekao je on za Radio Slobodna Evropa.

Prema njegovim rečima, takav pristup šteti svima, posebno Samoopredeljenju, upozoravajući da Kurtijeva partija može da izgubi poverenje građana "ako nastavi da se redovno, neprestano i za sve žali“.

Na pitanje da li misli da postoji šansa za dogovor između Samoopredeljenja i DPK, Arifi je skeptičan, ali dodaje kaže da bi se stvari mogle pomeriti u poslednjem trenutku.

"Mislim da opozicione stranke ne žele da idu na izbore, ali ne žele ni da budu brutalno potčinjene. Na neki način, ne vidim normalan dogovor", rekao je Arifi.

Prema Ustavu, predsednik Kosova se bira sa dve trećine glasova u prva dva kruga ili 61 glasom u trećem krugu glasanja, ali je potrebno da 80 poslanika bude u sali da bi se sednica održala.

Zbog toga je potreban dogovor parlamentarnih stranaka o tom pitanju, s obzirom na to da nijedna partija, pa ni Kurtijeva vladajuća stranka, Pokret Samoopredeljenje sa 57 poslanika – nema toliki broj poslanika u Skupštini od 120 mesta.

Pošto je mandat Vjose Osmani istekao početkom ovog meseca, a zemlja nije uspela da imenuje njenog naslednika, predsednica Skupštine Aljbulena Hadžiju (Albulena Haxhiu) je 4. aprila imenovana za vršiteljku dužnosti predsednice.

Hadžiju je u nedelju pozvala partije da postignu konsenzus o izboru predsednika, ističući da zemlja ne bi trebalo da ide na vanredne izbore, treći put od februara prošle godine.

Prethodni pokušaji da se izabere novi predsednik nisu uspeli jer nijedna strana nije izgledala spremna na ustupke.

Vladajuća partija je na sednici 5. marta predstavila dva imena za predsednika: Glauka Konjufcu, ministra spoljnih poslova i dijaspore, i poslanicu Fatmire Muladžu-Kolčaku (Mullhaxha -Kollcaku), ali sednica nije održana zbog nedostatka kvoruma, pošto je opozicija napustila salu.

Sledećeg dana, bivša predsednica Osmani izdala je ukaz o raspuštanju parlamenta i otvaranju puta za nove izbore. Sama Osmani je želela drugi mandat, ali nije obezbedila potrebnu podršku.

Njen ukaz je poništio Ustavni sud nakon žalbe Vlade.

Sud je saopštio da ukaz nema pravno dejstvo i odredio 28. april kao krajnji rok za izbor predsednika.