U toku pregovori Demokratskog saveza Kosova sa Samoopredeljenjem o izboru novog predsednika
Poslanik opozicionog Demokratskog savez Kosova (DSK) Ljutfi (Lutfi) Haziri izjavio je da su u toku konsultacije sa vladajućim Samoopredeljenjem oko sporazuma za izbor novog predsednika zemlje.
Prema njegovim rečima, cilj je da se što pre obezbedi funkcionalnost institucija, s obzirom na to da Kosovo trenutno ima vršioca dužnosti predsednika, nakon što je bivšoj predsednici Vjosi Osmani istekao petogodišnji mandat 4. aprila. Tu funkciju je, prema Ustavu Kosova, preuzela predsednica Skupštine Aljbuljena Hadžiu (Albulena Haxhiu).
Haziri je naveo da su konsultacije "aktivne" i da lider stranke Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) radi na tome da se "stvori prilika za sporazum između DSK i Samoopredeljenja".
Dan ranije, premijer Kosova i lider Samoopredeljenja, Aljbin (Albin) Kurti, takođe je rekao da je u komunikaciji sa DSK, te da će "obavestiti javnost kada budu imali rezultate".
Poslanici Skupštine Kosova imaju rok do 28. aprila da izaberu predsednika, u suprotnom se raspisuju vanredni izbori.
Kurti je početkom aprila održao sastanak sa liderom DSK-a Ljumirom Abdidžikuom, ali dogovor oko izbora predsednika nije postignut. Najavljen je sastanak i sa najvećom opozicionom strankom, Demokratskom partijom Kosova (DPK).
Međutim, portparol DPK-a, Faton (Abdullahu) Abdulahu, je 8. aprila za RSE rekao da će se njihov lider Bedri Hamza odazvati pozivu premijera kada se konkretizuje predlog, odnosno kada bude jasno o čemu će se razgovarati.
Pokret Samoopredeljenje ima 57 poslaničkih mandata i formirao je Vladu uz podršku devet poslanika iz redova nevećinskih zajednica. Demokratska partija Kosova ima 22 mesta u Skupštini, Demokratski savez Kosova 15, a Alijansa za budućnost Kosova (ABK) šest.
Prema Ustavu Kosova, kandidat za predsednika mora da dobije dvotrećinsku većinu u Skupštini od 120 poslanika, odnosno najmanje 80 glasova.
Ukoliko u prva dva kruga glasanja nijedan kandidat ne dobije potreban broj glasova, u trećem krugu dovoljna je prosta većina - najmanje 61 glas, uz kvorum od 80 prisutnih poslanika.
Samoopredeljenje je 5. marta za predsednika predložilo Gljauka Konjufcu (Glauk Konjufca) i Fatmire (Kollcaku) Kolčaku, ali proces nije završen zbog nedostatka kvoruma.
Dan kasnije, bivša predsednica Osmani donela je dekret o raspuštanju Skupštine, ali ga je Ustavni sud poništio uz obrazloženje da nema pravno dejstvo.
U međuvremenu je Konjufca 16. aprila izjavio da će povući svoju kandidaturu ukoliko opozicija izađe sa zajedničkim kandidatom.