Ministar odbrane Srbije optužuje Kosovo za dodatno naoružavanje
Kako prenosi agencija Beta, on je za beogradsku Televiziju Prva rekao da se "time najflagrantnije krše Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Kumanovski sporazum".
"Osim dronova, kao donacije Turske, dobili su i druge sisteme - haubice, minibacače, protivoklopni sistem, ofanzivne sisteme. Oficire šalju na školovanje u zemlje NATO pakta, imaju i zajedničke vežbe", naveo je Vučević za TV Prva.
On je ponovio da je očuvanje mira i stabilnosti nacionalni interes Srbije.
"To oružje Prištine ne može da se poredi sa vojnim potencijalom Vojske Srbije ali su to jasne naznake da imaju strategiju razvoja svoje vojske na Kosovu", rekao je Vučević.
Dodao je da u odnosu na tu situaciju Srbija mora da postavlja svoje operativne planove i, kako je rekao, dodatno obučava vojsku i postavlja adekvatne sisteme vojne opreme.
Transformacija do 2028. godine
Odlukom vlasti Kosova i donošenjem potrebnih zakona, Kosovske bezbednosne snage (KBS) su u transformaciji u vojsku od 2018. godine.
Najavljeno je da bi taj proces trebalo da traje deset godina, kada bi po tranziciji kosovska profesionalna vojska brojala 5.000 ljudi. Zadaci KBS-a u prelaznom periodu uključuju angažovanje u kriznim situacijama i civilnu zaštitu.
Po odluci Kosova o transformaciji, Sjedinjene Američke Države 2018. su saopštile da je to "prirodano za nezavisnu zemlju", dok je NATO objavio da je ona protiv njegovih preporuka.
Kosovo je nezavisnost proglasilo 2008, nakon što je po Drugom svetskom ratu od 10. jula 1945. bilo autonomna pokrajina Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), koju su po raspadu početkom devedesetih formalno-pravno nasledile Savezna Republika Jugoslavija (SRJ), Državna zajednica Srbija i Crna Gora (SCG), pa Srbija.