Prvi predlog makedonske stranke Alternativa, odmah nakon što je otišla u opoziciju, je osnivanje Zajednice albanskih opština po uzoru na Zajednicu opština sa srpskom većinom na Kosovu, ali ne znaju kako bi u Severnoj Makedoniji to funkcionisalo.
Nakon brojinih reakcija i upozorenja da je to opasna ideja, iz te stranke sada ubeđuju da niko ne govori o federalizaciji, promeni Ustava ili otkazivanju Ohridskog okvirnog ugovora.
Zekiria Ibraimi iz Alternative za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da je predlog samo ideja koja podrazumeva bolju saradnju zajednica sa albanskom većinom i koja bi obezbedila sprovođenje decentralizacije na terenu.
"Ovo je samo ideja koja proizilazi iz onoga što se dešava na Kosovu, ali kako bi se to sprovelo, sa kojim akreditivima, to nije stvar koju sada znam i koju bih mogla da vam objasnim. Ideja je samo zato što imamo niz opština širom Severne Makedonije koje su praktički blokirane i decentralizacija ne funkcioniše", ističe Ibraimi za RSE.
"Mislim da bi takva zajednica podrazumevala zajednički budžet i zajedničke projekte. Niko nije spominjao promenu Ustava ili život u enklavama ili federalizaciju", dodaje Ibrahimi.
Druge političke stranke već su odbacile kao neozbiljan i antievropski predlog Alternative, stranke koja je nedavno izašla iz vladine koalicije, a koju je zamenila Alijansa Albanaca.
Ilmi Aziri iz Alijanse za Albance kaže da je predlog Alternative samo pokušaj da se pridobiju politički poeni i da bi to značilo korak unazad za prava Albanaca.
"Ovo nije prva greška Alternative. Srpski model ne može biti model za rešavanje nekih problema u Severnoj Makedoniji. Srba na Kosovu je između tri i četiri odsto - isto koliko i Albanaca u Srbiji. I neka se tamo koristi kao reciprocitet. Albanaca u Severnoj Makedoniji ima više od jedne trećine i ne žive u enklavama. Živimo od Kumanova do Struge i mi smo konstitutivan narod, šta ćemo sad, da se vratimo nazad?", pita Aziri.
Većina stranaka, navodi Aziri, smatra da nacionalistička retorika predstavlja ozbiljnu pretnju međuetničkom suživotu u Severnoj Makedoniji i direktnu pretnju evroatlantskoj agendi.
Kao neozbiljnu, neevropsku i antiameričku ideju, premijer Dimitar Kovačevski kategorički je odbio predlog Alternative.
"Ideja je neozbiljna. Prvo, odnosi u zemlji se rešavaju Ohridskim okvirnim ugovorom, čiji su SAD i EU garanti. Na osnovu tog ugovora, Severna Makedonija danas predstavlja primer suživota i prava svih etničkih zajednica u zemlji", ocenio je Kovačevski.
"Na Kosovu postoji još jedan sporazum", naveo je premijer, "koji je potpisan između dve strane i on rešava probleme koji su postojali u prošlosti".
"Stoga, smatram da je ovaj predlog neprihvatljiv, neozbiljan i treće, s obzirom na to da smo zajedno uredili svoja prava i postali članica NATO-a i pregovaramo sa EU, takav predlog je neevropski i antiamerički", rekao je Kovačevski.
Predlog Alternative, koji dolazi u trenutku kada se traži mirno rešenje između Kosova i Srbije, osudila je i najveća albanska politička partija u Severnoj Makedoniji DUI, a kritikovala ga je i opozicija.
Lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski podsetio je da je Okvirni ugovor deo Ustava i upozorio na rasplamsavanje međuetničkih tenzija.
Alternativa je dobila javnu podršku samo od Izeta Majitija, potpredsjednika DUI-ja.
Šta je Zajednica opština sa srpskom većinom?
Ideja Alternative, bar prema navodima te stranke, potiče iz zahteva za osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, jedne od tema sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i albanskog premijera Aljbina (Albin) Kurtija u Briselu 27. februara.
Sastali su se da se izjasne o takozvanom francusko-nemačkom predlogu o normalizaciji odnosa dve zemlje.
Zajednica je dogovorena 2013. godine, dok su 2015. usaglašeni principi na kojima bi trebalo da bude uspostavljena.
Sporazum se sastoji od 22 tačke, koje preciziraju pravni okvir, ciljeve, organizacionu strukturu, odnos sa centralnim vlastima, budžet i podršku.
Na osnovu prvog Briselskog sporazuma, Zajednica bi trebalo da bude uspostavljena na osnovu Statuta, a do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica.
Takođe, predviđeno je da opštine učesnice imaju pravo da sarađuju u kolektivnoj implementaciji ovlašćenja kroz Zajednicu i da imaju puni nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog planiranja i ruralnog razvoja.
Ključni problem u vezi sa formiranjem Zajednice je pitanje njenih nadležnosti. U decembru 2015. godine, Ustavni sud Kosova je utvrdio da principi Zajednice nisu u potpunosti u skladu sa duhom Ustava, koji se odnosi na treći član - o "jednakosti pred zakonom", i poglavlja "prava i osnovne slobode" te "prava zajednica i njihovih članova".
Visoki predstavnici Kosova takođe se pozivaju na ove stavke. Ali u zaključku, Ustavni sud Kosova nije rekao da se Unija ne formira, već da se njene nadležnosti mogu uskladiti sa statutom.
Eksperti ocenjuju da će eventualno usklađivanje Statuta Zajednice sa Ustavom Kosova imati isključivo politički, a ne stručni ili naučni karakter.
Na Kosovu postoji ukupno deset opština sa srpskom većinom. Šest se nalazi južno od Ibra: Gračanica, Novo Brdo, Štrpce, Ranilug, Klokot i Parteš. Ostale četiri, Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok, teritorijalno su povezane sa severom.
