U Briselu je danas u 15 časova počeo sastanak između premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija sa visokim predstavnikom Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom (Josep Borrell) i evropskim specijalnim predstavnikom za dijalog Miroslavom Lajčakom.
Nakon ovog, sledi susret Borelja i Lajčaka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a potom i zajednički susret premijera Kosova i predsednika Srbije.
Očekuje se da zajednički sastanak počne posle 17 časova i da traje do kasnih sati.
"Što duže traje sastanak, to su veće šanse da se uspešno završi", rekao je jedan neimonovani zvaničnik EU, upućen u proces.
Današnji susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Albina (Aljbin) Kurtija najvažniji je trenutak u procesu normalizacije odnosa u poslednjih deset godina.
Od lidera se očekuje da na sastanku, 27. februara, pred posrednicima Evropske unije (EU), potvrde da prihvataju evropski plan.
Ovo bi bio drugi dogovor strana u dijalogu, nakon Briselskog sporazuma koji je postignut u aprilu 2013 godine.
Evropska strana je ohrabrena signalima koji su u proteklom periodu pristigli iz Prištine odnosno Beograda, stoga se veruje da će predsednik Srbije i premijer Kosova podržati plan.
Za EU, prihvatanje plana bi podrazumevalo da strane prihvataju formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, te da dokument kao takav predstavlja "de facto" priznanje kosovske nezavisnosti.
EU i Sjedinjene Američke Države (SAD) ohrabrile su lidere Kosova i Srbije da private ovaj plan.
Zajedničko pismo predsednika Francuske Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), nemačkog kancelara Olafa Šolca (Olaf Scholtz) i premijerke Italije Đorđije Meloni (Giorgia Meloni) tokom vikenda je stiglo u Beograd i Prištinu.
Takođe je i specijalni savetnik u američkom Stejt Departmentu Derek Šole (Dereck Chollet) potvrdio da je obavio telefonske razgovore sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Albinom Kurtijem gde je izneo da SAD potpuno podržavaju predlog Evropske unije(EU) o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Šta predviđa evropski plan?
Takozvani francusko-nemački plan kojeg podržava i SAD za sada nije dostupan javnosti. Strane su ga dobile u jesen prošle godine.
Evropski zvaničnici su najavili da će ga objaviti ako strane potvrde da ga prihvataju.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je u decembru prošle godine objavila sadržaj plana, za koji razni diplomatski izvori tvrde da je najverodostojnija verzija koja je do tog trenutka objavljena u medijima.
Plan od deset tačaka predviđa jednaka prava Srbije i Kosova, poštovanje teritoritorijalnog integriteta i nepovredivost granica, priznanje državnih simbola te otvaranje diplomatskih misija Srbije i Kosova u sedištima respektivnih vlada.
Ne spominje se u planu mogućnost članstva Kosova u Ujedinjenim Nacijma ali se eksplicitno kaže da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
Pitanje formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, doduše ne sa tim nazivom se spominje u smislu "posebnog aranžama za srpsku zajednicu na Kosovu".
Takođe se predviđa formalizovanje statusa Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu i pružanje snažnog nivoa zaštite srpskom verskom i kulturnom nasleđu i verskim objektima, u skladu sa postojećim evropskim modelima.
