Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je u Briselu da naporno radi da se dobiju konačne ratifikacije Turske i Mađarske o pristupanju Švedske i Finske NATO-u, ali da njihovo istovremeno pristupanje nije „glavno pitanje“.
Parlamenti svih 30 članica vojne alijanse moraju formalno da ratifikuju zahtev Finske i Švedske pre nego što budu primljene.
Turska i Mađarska su jedine dve članice NATO koje to nisu uradile.
"Glavno pitanje nije da li se pristupanja Finske i Švedske ratifikuje zajedno, već da li su oba ratifikovana što je pre moguće", rekao je Stoltenberg na sastanku ministara odbrane zemalja članica Alijanse u Briselu, u utorak, 14. februara.
"Uveren sam da će biti obe ratifikacije i naporno radim da se to postigne što je pre moguće", dodao je on.
Lideri 30 zemalja članica NATO-a doneli su odluku da pozovu Švedsku i Finsku da se pridruže Alijansi tokom samita u Madridu u julu 2022. godine.
Stoltenbergovi komentari dolaze nakon što je Turska sugerisala da bi mogla da odobri ulazak Finske, bez prihvatanja Švedske u alijansu.
Odluka švedskih vlasti da odobre demonstracije ispred turske ambasade u Stokholmu, tokom kojih je zapaljen Kuran, izazvala je nezadovoljstvo Ankare koja je prekinula pregovore o ratifikovanju sporazuma.
Većina Finaca smatra da ulazak njihove zemlje u NATO može da se dogodi bez čekanja na Švedsku.
Međutim, lideri dve zemlje su ponovo potvrdili želju da budu zajedno primljeni u Alijansu.
Švedska i Finska su već veoma integrisane u NATO sa svojim statusom zemalja gostiju, piše agencija Frans pres (AFP).
One učestvuju na svim sastancima, uključujući i sastanke vojnog komiteta, i dobile su bezbednosne garancije od SAD, Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Italije, Poljske i Holandije do njihove zvanične integracije u Alijansu.
U Briselu se 14. i 15. februara održava sastanak ministara odbrane NATO-a, a glavna tema je slanje oružja Ukrajini, koju je napala Rusije pre gotovo godinu dana.
