Socijaldemokrate nemačkog kancelara Olafa Šolca pretrpele su veliki neuspeh na izborima u Berlinu u nedelju, zaostajući za opozicionim konzervativcima u prestonici po prvi put u više od dve decenije, pokazuju ankete.
Dok je glasanje u Berlinu bilo više okrenuto lokalnim pitanjima, razočaravajući gubitak dolazi pošto se Šolc suočava sa široko rasprostranjenim kritikama zbog njegove neodlučne vojne podrške Ukrajini nakon ruske invazije prošle godine, navodi agencija Frans pres (AFP).
Na ponovljenim izborima iz 2021. godine po nalogu suda, kancelarova stranka je pala na svoj najgori posleratni rezultat u glavnom gradu, gde su na funkciji gradonačelnika od 2001. godine.
Socijaldemokrate su dobile oko 18 odsto glasova, prema prvim procenama javnih emitera ARD i ZDF, manje od 21,4 odsto koliko su osvojili 2021. godine.
Konzervativni CDU, u opoziciji u gradu i u saveznom parlamentu, porastao je na oko 28 odsto, sa 18 odsto..
Berlinu, jednoj od 16 saveznih država u zemlji, sud je naložio da ponovo glasa nakon što je utvrđeno da izbori 2021. ne ispunjavaju osnovne demokratske standarde zbog niza problema koji su pratili proces glasanja.
Ishod ponovljenih izbora dovodi u pitanje nastavak koalicije koju predvode socijaldemokrate i sadašnja gradonačelnica Franziska Gifi.
Njeni koalicioni partneri su se borili da postignu napredak. Zeleni su takođe blago pali na oko 18 odsto glasova, dok je stranka levičarska Linke zabeležila oko 13 odsto.
Izbore je obeležilo i nezadovoljstvo zbog rasta cena zakupa u prestonici i sporovi oko transportne politike.
Rezultati izbora odražavaju borbu socijaldemokrata na nacionalnom nivou, dok se Šolcova vlada, na vlasti nešto više od godinu dana, bori sa inflacijom i posledicama rata u Ukrajini.
Teškoće za Šolcovu koaliciju sa Zelenima i liberalnim FDP-om išle su na ruku opozicionim strankama.
Zajedno sa konzervativnom CDU, krajnje desničarska AfD povećala je svoj udeo u glasanju na oko devet odsto, prema izlaznim anketama.
Ponovljeni izbori u Berlinu su tek drugi u nemačkoj posleratnoj istoriji, nakon što su prijavljene nepravilnosti na glasanju u Hamburgu 1991. godine.
Organizacija izbora 2021. istog dana kada i nacionalno glasanje, lokalni referendum o stanovanju i Berlinski maraton doveli su do široko rasprostranjenih logističkih problema.
Glasački listići su se zaglavili u saobraćaju jer su putevi bili zatvoreni za trku, a redovi su se formirali ispred biračkih mesta.
Savezni izborni zvaničnici utvrdili su da nepravilnosti u glasanju u okruzima Berlina odgovaraju otprilike polovini ukupnog broja stanovnika grada.
Nedeljni izbori održani su pod budnim pogledom međunarodnih izbornih posmatrača iz Saveta Evrope, koje je sam grad pozvao da povrate poverenje nakon fijaska 2021.
Berlin je takođe pozvao vojsku od 42.000 izbornih pomagača, 8.000 više nego prošli put, i biračkim mestima dao dodatne glasačke listiće kako bi se izbegao nedostatak.
Nemački parlament je takođe odlučio da se nacionalni izbori delimično ponove u Berlinu, a datum tog glasanja tek treba da bude određen.
