Novoizabrani predsednik Češke Petr Pavel rekao je za BBC da Ukrajini treba dozvoliti da se pridruži NATO-u "čim se rat završi". Penzionisani general NATO-a, rekao je da će Ukrajina biti "moralno i praktično spremna" da se tada pridruži zapadnoj alijansi.
General Pavel je izneo čvrstu odbranu zapadne vojne podrške Kijevu, rekavši da ne bi trebalo da postoje "skoro nikakva ograničenja" za ono što zemlje treba da pošalju. Rekao je da za njega slanje zapadnih borbenih aviona kao što su F-16 "nije tabu", ali nije siguran da bi oni mogli da budu isporučeni u vremenskom roku koji bi se pokazao korisnim za Kijev.
Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) rekao je da Sjedinjene Države neće isporučiti borbene avione F-16 Ukrajini, iako je francuski Emanuel Makron (Emmanuel Macron) rekao da ništa nije isključeno.
"Ponosan sam što je moja zemlja jedna od prvih koja je Ukrajini pružila značajnu vojnu pomoć", rekao je Pavel. Češka Republika je bila prva zapadna zemlja koja je poslala tenkove i borbena vozila pešadije - T72 i BMP1 sovjetskog dizajna - u Kijev, u sklopu serije isporuka teškog naoružanja koja je navodno počela još u martu 2022.
Skoro godinu dana kasnije, zapadne zemlje uključujući Veliku Britaniju, Sjedinjene Države i Nemačku počele su da odgovaraju na uzastopne pozive Kijeva da pošalju moderne tenkove zapadne proizvodnje kao što su Leopard 2, Čelendžer 2 i M1 Abrams.
"Verovatno vrlo malo ljudi može da zamisli da bi zapadne zemlje bile spremne da obezbede Ukrajini moderne glavne borbene tenkove ili artiljeriju velikog dometa ili protivvazdušne sisteme", nastavio je on, "Sada je to, rekao je, realnost. Ali u isto vreme vidimo da to još uvek nije dovoljno da se suprotstavi značajnim ruskim ljudskim i materijalnim resursima“, dodao je.
Pavel je priznao razočaranje Kijeva dinamikom isporuka, posebno zapadnih tenkova, koji su eksplicitno dizajnirani da probijaju rupe – bukvalno i figurativno – kroz sovjetske oklopne formacije.
Ukrajina je zatražila 300 takvih tenkova i kaže da je Zapad do sada obećao da će poslati najmanje 120. Ali general Pavel je rekao da se nada da će se to ubrzati - posebno ako Rusija pokrene svoju očekivanu prolećnu ofanzivu.
Pavel je odbacio stav - koji je dugo postojao u nekim evropskim prestonicama, posebno u Berlinu - da se takve isporuke mogu posmatrati kao "eskalacija". Rusija je upozorila da će povećane isporuke zapadnog oružja dovesti do toga da zemlje NATO-a sve više budu direktno uključene u sukob. "Nemamo alternativu", rekao je on. "Ako ostavimo Ukrajinu bez pomoći, oni bi najverovatnije izgubili ovaj rat. A ako izgube – svi gubimo".
Novoizabrani predsednik Pavel je takođe rekao da su on i drugi evropski lideri dužni da svom skeptičnom – i u mnogim slučajevima uplašenom stanovništvu – objasne smisao pomoći Ukrajini: "Naše gradove ne uništava ruska artiljerija i rakete. Ali naša budućnost bi mogla biti uništena ako ne podržimo Ukrajinu da uspešno okonča ovaj sukob".
Takođe je odbacio tvrdnje – među njima i bivšeg premijera Češke Andreja Babiša – da zatvara vrata diplomatiji. "Kada postoji i najmanja šansa za mirovne pregovore, hajde da ih podržimo. Ali sa ruske strane nema znakova toga", rekao je Pavel, koji je tokom kampanje često prikazivan kao ratni huškač.
"Ono što treba reći je sledeće: kraj rata je u potpunosti u ruskim rukama. Bila bi potrebna samo jedna odluka predsednika (Rusije Vladimira) Putina da povuče svoje snage iz Ukrajine i rat je završen". A kada se završi, rekao je Pavel, može da vidi jasno mesto za Ukrajinu u NATO-u. "Ukrajinska vojska će biti verovatno najiskusnija vojska u Evropi. Ukrajina zaslužuje da bude deo zajednice demokratskih zemalja", zakljućio je.
