Još jedan protest protiv zagađenja vazduha održan je 4. decembra u Beogradu, u organizaciji udruženja "Eko straža".
Deo građana se okupio u podne zahtevajući da Vlada Srbije usvoji aktuelne planove kvaliteta vazduha, te da obaveštava adekvatno javnost u trenucima povišenih koncentracija aerozagađenja i da napravi jasnu strategiju po ovom pitanju.
Na protestu su učestvovali i predstavnici dela opozicionih partija. Okupljeni su nosili poruke: „Vazduh je opasan“ i „Za našu decu“.
Prema podacima sajta AirVisual, koji meri zagađenje na globalnom nivou, Beograd je prošlog meseca danima bio među prvih pet gradova sveta po zagađenju vazduha. Drastično visoke koncentracije čestica koje zagađuju vazduh i štete zdravlju ljudi zabeležene su i u drugim gradovima Srbija.
"Hoćemo svakih mesec dana da obaveste javnost o tome šta je urađeno za period od prethodnih mesec dana", naveli su organizatori protesta.
"Eko straža" je zatražila od javnog tužioca da uspostavi sistem sankcionisanja zagađivača organizovanjem sudstva i koordinacijom sa ostalim institucijama.
Predlažu i da "ukoliko postoje administrativne poteškoće da se zagađivači procesuiraju, pronađe rešenje sa ostatkom donosioca odluka kako bi se svi zagađivači adekvatno sankcionisali".
Od predsednika države traže da se u skladu sa svojim nadležnostima "ne meša i ne opstruira građane u borbi za javni interes".
Ovo okupljanje je najavljeno kao svojevrsno "prebrojavanje", s obzirom na to da su organizatori naveli da će, ukoliko se okupi 30.000 ljudi, radikalizovati proteste i naredni put zatvoriti pet beogradskih mostova.
Ovo je jedno u nizu protesnih okupljanja protiv aerozagađenja koje je organizovalo udruženje "Eko straža".
Udruženje je ranije iznelo podatak da u Srbiji svake godine od zagađenog vazduha umre 15.000 ljudi.
Zaštitnik građana utvrdio je u februaru 2021. nepravilnosti u radu Ministarstva zaštite životne sredine kada je reč o nadzoru i merama protiv odgovornih za kvalitet vazduha u Srbiji.
Kontrola rada ministarstva pokrenuta je jer "u dužem vremenskom periodu nije sprovelo nijednu konkretnu meru" povodom žalbi građana na prekomernu zagađenost.
Prema podacima iz izveštaja mreže nevladinih organizacija sa sedištem u Pragu "Bankwatch" iz septembra 2021, skoro 12.000 ljudi je umrlo zbog prekomernog zagađenja iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu u periodu od 2018. do 2020. godine.
Najveći zagađivač je termoelektrana Kostolac B u istočnoj Srbiji, a na drugom mestu je Nikola Tesla B1 i B2, nadomak Beograda. I Kostolac i Nikola Tesla su u vlasništvu državne Elektroprivrede Srbije (EPS).
Na putu ka članstvu u Evropskoj uniji Srbija će morati da se uskladi sa evropskim normama i da do 2050. izbaci ugalj iz upotrebe.
Na to su se obavezali lideri Zapadnog Balkana, koji su u novembru 2020. godine u Sofiji potpisali Deklaraciju o Zelenoj agendi.
