Ime zamenika predsednika Državne dume Rusije, Aleksandra Babakova, našlo se u najnovijem izveštaju obaveštajnih agencija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) koji govori o uticaju Rusije na izborne procese i politiku u više država sveta.
Kako su 13. septembra saopštili neimenovani zvaničnici SAD, Rusija je tajno prebacila više od 300 miliona dolara stranim političkim partijama širom sveta od 2014. godine.
Depeša Stejt departmenta i objavljivanje obaveštajnih podataka predstavljaju, kako je saopšteno, napor da se alarmira na to koliki je obim ruskog mešanja u globalne političke procese i izbore.
U obaveštajnim dokumentima za jednog od glavnih "operativaca" u sprovođenju ruskog uticaja i mešanja u izborne procese, naveden je Babakov.
Poznat je kao blizak saradnik ruskog predsednika Vladimira Putina a američka vlada podseća na njegovu funkciju "specijalnog Putinovog predstavnika za saradnju sa ruskim organizacijama u inostranstvu".
Šta se zna o Babakovu?
Ovaj ruski zvaničnik već godinama je pod međunarodnim sankcijama.
Od 2014. godine je na listama sankcionisanih u Evropskoj uniji (EU), Kanadi i Švajcarskoj jer se smatra odgovornim za rusku aneksiju Krima i destabilizaciju Ukrajine. Pod sankcijama je i u Sjedinjenim Američkim Državama od 2017. godine.
Najnovije optužbe o Babakovu, nisu prve takve koje dolaze iz SAD. U aprilu 2022, američko Ministarstvo pravde je, nakon invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara, objavilo da je protiv Babakova i dva njegova saradnika podignuta optužnica za zaveru u pokušaju kršenja sankcija.
Cilj je, navodi se, sprovođenje stranog uticaja i širenje mreže dezinformacija radi promovisanja ruskih geopolitičkih interesa. Na meti uticaja bili su i američki kongresmeni.
U optužnici se navodi da su Babakov i saradnici koristili neprofitnu organizaciju, Institut za međunarodne studije integracija sa sedištem u Moskvi, kao paravan za kampanju ruskog uticaja u inostranstvu.
Radili su na slabljenju partnerstva SAD sa evropskim saveznicima, podrivanju zapadnih sankcija i promovisanju ruskih nezakonitih akcija koje su osmišljene da naruše suverenitet Ukrajine, saopštilo je Ministarstvo pravde.
Kada je regionu Zapadnog Balkana reč, Babakov je dovoljno prepoznatljiv u Srbiji, u kojoj i često boravi.
Veze sa političarima i zvaničnicima Srbije
U Srbiji, koja do danas nije uvela sankcije Rusiji ni nakon početka rata u Ukrajini, Babakov ima prebivalište, pokazuje baza podataka sankcionisanih ličnosti koju objavljuje američka Vlada pri čemu je navedeno da je ruske nacionalnosti. U pomenutoj bazi podataka o Babakovu, u odeljku gde je adresa, upisana je Srbija. Grad i ulica nisu navedeni.
U Srbiji ne postoje javno dostupne informacije o tome da li je, kada i kako Babakov dobio državljanstvo.
Babakov je česti član ruskih delegacija prilikom susreta zvaničnika Srbije i Rusije.
Odlikovali ga Nikolić i Vučić
Dva predsednika Srbije odlikovala su ga u znak zahvalnosti. Najpre bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić. U martu 2013. uručio mu je orden drugog stepena za "naročite zasluge za Srbiju i njene građane u oblastima javnih delatnosti".
Sedam godina kasnije slično je učinio i aktuelni predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Odlikovanje Babakovu, tada specijalnom predstavniku Vladimira Putina, Vučić je uručio u decembru 2020. u Predsedništvu Srbije.
Babakove pohvale Vučiću
Tri meseca nakon što je Rusija započela rat u Ukrajini, ovaj ruski zvaničnik izjavio je za Politiku da Aleksandar Vučić "pokazuje veliku hrabrost kad se suprotstavlja kolosalnom pritisku Zapada" da uvede sankcije Rusiji.
"Mi smo toga svesni i mi to cenimo. Shvatamo da je predsednik Srbije spreman da plati tako visoku cenu ne zbog ruskog 'spasibo', već zbog ličnog ubeđenja da država mora imati suverenu politiku, da takva politika jednostavno nema alternativu. Jer Aleksandar Vučić zna da pravi suverenitet skupo košta, a lako se gubi", rekao je Babakov o Vučiću.
Srbija se u Ujedinjenim nacijama (UN) više puta pridružila osudi Rusije zbog agresije na Ukrajinu, ali odbija da uvede sankcije prema toj državi.
Saradnja u radikalskoj prošlosti
Saradnja Nikolića koji je na funkciji predsednika bio od 2012. do 2017. i Vučića sa Babakovim mnogo je duža od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine. Sarađivali su sa njim još iz perioda dok su bili u Srpskoj radikalnoj stranci (SRS).
U transkriptima sa konferencija za novinare SRS na sajtu stranke, ima i onaj iz januara 2008. tokom koje je Aleksandar Vučić govorio o poseti Tomislava Nikolića Rusiji. Govorio je o njegovom susretu u Kremlju sa tadašnjim predsednikom Dmitrijem Medvedovim i saopštio da je taj sastanak "trajao više od sat vremena".
U toku boravka u Moskvi, Nikolić se tada sastao i sa Babakovim mada nije precizirano o čemu su razgovarali.
Iste, 2008, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić napustili su desno orijentisanu SRS i u oktobru osnovali Srpsku naprednu stranku (SNS). Njihova nova partija nije nasledila politiku radikalske krajnje desnice. SNS zalaže se za Srbiju u EU ali je ujedno ostala dosledna negovanju bliskih veza sa Rusijom.
Godinu dana kasnije, 2009, Babakov je bio u Beogradu ali kao član delegacije u okviru zvanične posete Medvedeva. U to vreme predsednik Srbije bio je Boris Tadić, iz Demokratske stranke.
Babakov je tokom te posete potpisao sporazum o saradnji Skupštine Srbije i ruske Državne dume sa tadašnjom predsednicom Parlamenta, funkcionerkom Socijalističke partije Srbije, Slavicom Đukić Dejanović.
Za Srbiju ga vezuje i bliska saradnja sa socijalistima kao i sa Mlađanom Đorđevićem, jednim od osnivača opozicionog Saveza za Srbiju.
Đorđević, inače u Srbiji prepoznatljiv po svojim dobrim odnosima sa Rusijom, za Babakova je u izjavi za portal Nova, 2021. godine, rekao da je "reč o velikom prijatelju Srbije i srpskog naroda".
Radio Slobodna Evropa do objavljivanja ovog teksta nije dobio odgovor od Vlade Srbije, da li će, u svetlu novih informacija američkih obaveštajnih službi, i sama istražiti da li je od strane Babakova bilo neprimerenih pokušaja uticaja na politički establišment u Beogradu.
Ruska ideologija, zapadna matematika
Poslovanja Babakova pojavljuju se u "Panama paprima" koje je objavila istraživačka međunarodna novinarska organizacija OCCRP (Organized Crime and Corruption Reporting Project).
Navodi se da na Britanskim Devičanskim Ostrvima (BVI) ima registrovanu ofšor kompaniju AED International Ltd.
Godine 2011. on je 100 odsto akcija te kompanije preneo na svoju ćerku Olgu Babakovu. Istraživački novinari OCCRP objavili su, pozivajući se na državne registre Francuske, da porodica Babakov poseduje luksuznu vilu nedaleko od Versaja.
U zvaničnoj evidenciji kompanije koja upravlja tom imovinom u Francuskoj, porodica Babakov je kao svoju rezidenciju navela pariski stan pored Ajfelove kule u Parizu.
U porodičnom poslovanju učestvuje i sin, Mikail Aleksandrovič Babakov koji se od aprila 2022. takođe nalazi na listi sankcionisanih ruskih državljana. Evropska unija u regulativi od 8. aprila 2022. uz ime Babakova mlađeg navodi da 28-godišnji Mikail ima veliku imovinu povezanu sa ocem.
Vlasnik je i menadžer kompanije za nekretnine u Francuskoj preko koje upravlja različitom imovinom uključujući i pomenutu vilu u blizini Versaja a čija vrednost je procenjena na 11 miliona evra.
Kako OCCRP navodi, Babakov je do sada potvrdio da je povezan sa kompanijom AED International jer je registrovana na njegovo ime ali tvrdi da njom zapravo nije upravljao. Poslovanje je, kaže, prepustio partnerima.
Čovek za vezu
Ime ruskog zvaničnika u kontekstu kreiranja političkih prilika u stranim državama ne pojavljuje se prvi put sada, kroz izveštaje američkih obaveštajnih agencija.
Babakov se vezuje i za aferu francuske krajnje desničarske stranke Nacionalni front koja je pozajmila 11 miliona dolara od ruskog zajmodavca za predsedničku kampanju Mari Le Pen za izbore 2017.
Prema izveštajima francuskih istraživačkih medija, upravo je Aleksandar Babakov bio posrednik u obezbeđivanju zajma Nacionalnom frontu.
Ove tvrdnje Babakov nije javno komentarisao.
