Sa ruskom invazijom na Ukrajinu i očekivanjima da Srbija uskladi svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom (EU) i uvede sankcije Rusiji, učestali su pozivi za zatvaranje Srpsko-ruskog humanitarnog centra (SRHC) u Nišu.
Pozivi dolaze iz redova vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), ali i opozicije.
Centar, otvoren 2012. u blizini aerodroma u najvećem gradu na jugu Srbije, sa ciljem da rusko osoblje, kako je tada navedeno, sa svojim kolegama iz Srbije, pomaže u slučaju elementarnih nepogoda i drugih vanrednih situacija, godinama unazad prate optužbe pojedinih zapadnih zemalja, pre svega Sjedinjenih Američkih Država (SAD) da je reč o pokušaju uspostavljanju ruske vojne baze.
Kritike i sumnju u tako nešto prvenstveno su izazvali zahtevi zvanične Moskve da se ruskom osoblju zaposlenom u Centru dodeli diplomatski status. Reč je o specijalnom statusu koji za sobom povlači određene privilegije poput slobode kretanja ne samo u Srbiji već i u regionu, kao i imunitet u slučaju počinjenog krivičnog dela na teritoriji Srbije.
Vlasti u Srbiji za sada takav status ovom Centru nisu odobrili.
Poziv za zatvaranje niškog centra iz Vučićeve stranke
Na zatvaranje centra pozvao je jedan od poslanika vladajuće Srpske napredne stranke Dragan Šormaz, u postu na Tviteru 28. aprila. Šormaz je poslanik odlazećeg sastava Skupštine Srbije. Nije poznato da li će dobiti nov poslanički mandat ili mesto u izvršnoj vlasti, nakon izbora održanih 3. aprila.
Dajući mišljenje o sastavu buduće Vlade Srbije, nakon izbora održanih početkom aprila, Šormaz je, između ostalog naveo da bi u novoj Vladi trebalo da budu oni koji su spremni "odmah da zatvore ruski špijunski centar u Nišu".
"Ja sam taj stav iznosio maltene od osnivanja tog centra", rekao je Šormaz u razgovoru za RSE.
Dodao je i da ne smatra da je aktuelni momentum važan u tom smislu. Šormaz se inače zalaže za evroatlantske integracije Srbije, odnosno punopravno članstvo Srbije u EU, ali i, za razliku od stava partije kojoj pripada NATO-u. Takođe zastupa stav da bi Srbija, u cilju potpunog usklađivanja sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom trebalo da uvede sankcije Rusiji, što vlasti odlučno odbijaju.
"Ja mislim da je ovaj momenat čak izuzetno težak zbog jedne, za mene potpuno neprihvatljive i sulude situacije u kojoj je medijska slika u Srbiji takva da se na svaki mogući način traži opravdanje za agresora, umesto da se saoseća sa žrtvom", navodi Šormaz.
Srbija računa na podršku Rusije, kao stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), oko pitanja Kosova, svoje bivše pokrajine, koja je 2008. godine proglasila nezavisnost, a koju zvanični Beograd odbija da prizna.
Od Rusije takođe dominantno zavisi u sferi energetike, pa tako ruska preduzeća drže monopol na tržištu nafte i gasa u Srbiji.
Šta Putin nije rekao o Kosov
Srbiju za Rusiju vezuju gas, nafta i zajednički stav o Kosovu
Srbija je među retkim državama na svetu u kojoj se paralelno sa skupovima podrške Ukrajini održavaju i skupovi podrške Rusiji.
Skupove podrške Rusiji u više gradova Srbije organizuju desničarske organizacije i pokreti, koji podržavaju rusku invaziju na Ukrajinu, zalažu se za bliže veze sa Kremljom i Pekingom istovremeno se protiveći ulasku Srbije u EU.
Upravo je jedan takav događaj, prema najavama, krajem aprila trebalo da bude završen ispred Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, iako do toga nije došlo. Eventualna uloga centra u organizaciji skupa javnosti nije poznata.
Šormaz smatra da je Srbija još od početka ruske invazije na Ukrajinu trebalo da zauzme jasan stav i uskladi ga sa stavom EU.
"Vreme za politikanstvo je prošlo, čelična zavesa je pala na granice Rusije. Neutralnost više ne postoji. Bićemo deo Evrope ili nećemo biti deo Evrope", kaže Šormaz.
On podseća da ni deset godina nakon što je Srbija postala zemlja kandidat za članstvo u EU pregovaračko poglavlje 31 koje se odnosi na spoljnu politiku i bezbednost još nije otvoreno.
Bivši ministar predlaže pretvaranje u "međunarodni centar"
Bivši ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac izašao je sa idejom da, kako kaže za RSE, "nefunkcionalni Srpsko-ruski humanitarni centar" preraste u međunarodni centar koji bi delovao u vanrednim situacijama.
"SRHC u Nišu očigledno ne ispunjava sva očekivanja sa jedne strane, a pitanje je da li će u perspektivi i moći da funkcioniše", navodi Šutanovac u izjavi za RSE.
Pojašnjava da se pitanje funkcionalnosti postavlja u svetlu eventualnih dodatnih sankcija i zabrane letova, čime ruske letelice praktično ne bi mogle da pomažu u vanrednim situacijama, poput gašenja požara.
EU je 27. februara zatvorila svoj vazdušni prostor za sve ruske avione. Srbija i Turska su jedine preostale vazdušne rute preko kojih se iz Rusije ide ka Zapadnoj Evropi.
Šutanovac dodaje da je Srbija "u više navrata pomagala svojim komšijama" u vanrednim situacijama i da bi na prostoru Otvorenog Balkana, međudržavne inicijative koja obuhvata Srbiju, Albaniju i Severnu Makedoniju, bilo neophodno uspostaviti bezbednosnu saradnju, kao što je to slučaj u vanrednim situacijama.
"Potpuno je apsurdno držati neki centar koji će tu funkciju praktično izgubiti, a postoji interesovanje da taj centar preraste u međunarodni humanitarni centar, u kome mogu da budu svakako i Rusi ukoliko žele", smatra Šutanovac.
'Kontroverzan od samog početka'
Sam centar relativno je blizu američke vojne baze na Kosovu Bondstil (Bondsteel) kod Uroševca, na oko 40 kilometara od Prištine.
Na to da je SRHC strateški lociran blizu Bondstil baze i da služi za prikupljanje podataka, ukazala je Ivana Stradner, savetnica u Fondaciji za zaštitu demokratija (FDD) i naučna saradnica Instituta Ameriken entrerprajz (AEI) sa sedištem u Vašingtonu u tekstu iz avgusta 2020. koji potpisuje zajedno sa Dejvidom Šedom (David Shedd) bivšim direktorom vojno-obaveštajne službe SAD.
"Humanitarni centar je kontroverzan od početka svog postojanja, jer iako je zvanično centar 'humanitarnog karaktera' činjenica da je Moskva nekoliko puta tražila specijalni status Centra koji bi dao osoblju imunitet, dovodi do toga da se zapitamo da li je ovaj Centar nešto više od institucije koja pomaže u slučaju poplava i požara", navodi Stradner za RSE.
Ona kaže da Rusija "traži nova žarišta u Evropi kako bi odvukla pažnju od Ukrajine", kao i da su trenutno Moldavija i Zapadni Balkan "osetljivi".
"U slučaju da Rusija hoće da napravi haos u regionu, ovakav Centar je strateški bitan za Moskvu jer je lociran blizu Bondstil vojne baze i veoma blizu aerodroma u Nišu", ističe Stradner.
Dodaje da smatra srpsku politiku neutralnosti u odnosu na rat u Ukrajini neodrživom.
"Nemam sumnje da će od Srbije biti zahtevano da uspostavi sankcije Rusiji, ali ne verujem da će se eksplicitno tražiti zatvaranje SRHC, a ne vidim da će i sama vlast samoinicijalno takav korak preduzeti", zaključuje Stradner.
Kakve su aktivnosti ruskog centra?
Srpsko-ruski humanitarni centar nije odgovorio na upit RSE u vezi sa sktivnostima u 2022. godini.
Od početka ruske invazije 24. februara jedina vest objavljena na sajtu odnosi se na razgovor ministra unutrašnjih poslova (MUP) Srbije Aleksandra Vulina sa vršiocem dužnosti ruskog ministra za vanredne situacije Aleksandrom Čuprijanom povodom desetogodišnjice postojanja centra 29. aprila.
MUP Srbije je tog dana izdalo saopštenje u kome se, između ostalog, navodi da je Čuprijan "istakao da će Ministarstvo za civilnu zaštitu, vanredne situacije i otklanjanje posledica elementarnih nepogoda nastaviti da razvija SRHC".
Centar je inače formiran na osnovu sporazuma vlada Srbije i Rusije i u zajedničkoj je nadležnosti Ministarstva za vanredne situacije Rusije i MUP-a Srbije.
Rusi se obraćaju centru za savete po dolasku u Srbiju
Niš je na mapi gradova interesantnih Rusima koji su od početka ruske invazije na Ukrajinu u Srbiju došli zbog posla.
O tome svedoči i povećana tražnja stanova za iznajmljivanje.
"Njihovo objašenjenje je bilo, ono što smo mi mogli da čujemo je da ime je velika prednost grada postojanje aerodroma i konekcije sa nekim aerodromima koji im daju direktnu komunikaciju sa njihovim rodnim zemljama, pre svega (konekcija) sa aerodromom u Istanbulu (u Turskoj)", kaže za RSE Miloš Kocić iz niške agencije "Bulevar nekretnine".
Dodaje da je prema njegovim saznanjima Rusima koji su došli u Srbiju pomagao Srpsko-ruski humanitarni centar u smislu saveta i upućivanja u procedure.
"Oni (Srpsko-ruski humanitarni centar) su nam rekli da oni samo ako im se neko javi upute ljude, ne rade to organizovano", kaže Kocić.
Osim Rusa, u Nišu je povećan priliv i Ukrajinaca i Belorusa, što je od početak rata u Ukrajini slučaj i u Beogradu i Novom Sadu.
Lokalni mediji su početkom februara 2022. objavili vest da je Grad Niš dodelio još jednu parcelu za potrebe Srpsko – ruskog humanitarnog centra.
Kako je tada saopšteno, član Gradskog veća zadužen za planiranje i izgradnju Nenad Stanković, naveo je da se na novoj parceli očekuje "postavljanje najsavremenih trenažera koji će služiti za obuke i usavršavanje".
Grad Niš nije odgovorio na upit RSE ovim povodom.
Poruke iz Vašingtona
Zahtevi Moskve za dodeljivanjem diplomatskog statusa centru u Nišu izazvale su podozrenje SAD-a.
Glavne zamerke odnosile su se na to bi centar mogao da bude ispostava za špijunske aktivnosti Kremlja i odgovor Rusije na proširenje EU i širenje NATO-a na Zapadnom Balkanu.
U junu 2017. tadašnji visoki zvaničnik Stejt dipartmenta zadužen za Evropu i Evroaziju Hojt Brajan Ji (Hoyt Brian Yee) je tokom pretresa o situaciji u Jugoistočnoj Evropi, održanom u Pododboru za evropsku i regionalnu bezbednosnu saradnju u američkom Senatu rekao da su SAD su zabrinute zbog izgradnje ruskog humanitarnog centra u Srbiji i potencijalnog specijalnog statusa osoblja centra.
"Brine me takozvani humanitarni centar, ne zbog onoga što je sada, nego zbog onoga što bi mogao da postane. Pogotovo ako Srbija ispuni ono što je Rusija tražila: specijalni status i imunitet za svoje osoblje. Ne verujemo da Rusija ima dobre namere da pomogne Balkanu da ide ka EU", rekao je tada Ji.
On je tada dodao da Centar u Nišu, blizu granice sa Kosovom, gde SAD imaju oko 600 američkih vojnika i 4.000 pripadnika NATO mirovnih snaga nije pozitivan pomak:
"Važno je, i to uverenje delimo sa Vladom Srbije, da Srbija ima potpunu kontrolu nad svojom teritorijom i svega što je na njoj. Ako dozvoli Rusiji da oformi centar za špijunažu, izgubiće kontrolu nad delom svoje teritorije."
Na to je reagovala Ana Brnabić, premijerka odlazeće Vlade, koja je i tada bila na funkciji predsednice Vlade. Ona je krajem juna 2017. izjavila da će pitanje statusa centra biti rešeno kao i da je to pitanje "previše ispolitizovano".
Tada je rešenje statusa centra opisala i kao jedan od prioriteta tadašnje Vlade. Pet godina kasnije, nije poznato da li je situacija sa centrum rešena, dok je sam SRHC bez diplomatskog statusa koji je tražila zvanična Moskva.
