Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 6. maja da se Srbija nalazi pod "sve većim pritiskom" da prizna nezavisnost Kosova.
Vučić je rekao da je situacija Srbije "promenjena na lošije" posle izjava predsednika Rusije Vladimira Putina.
Ruski predsednik je 26. aprila uporedio Kosovo sa dva separatistička regiona u Ukrajini, Donjeckom i Luganskom, poznatijim kao Donbas. Rusija, kao i Srbija, ne priznaje nezavisnost Kosova.
Vučić je izjavio da će "ceo Zapad tražiti od Srbije da brzo ide ka priznanju nezavisnosti Kosova, da bi mogli da kažu Putinu da to nije isti slučaj i da Kosovo nije slično svemu onome što se dešava na teritoriji Ukrajine".
Predsednik Srbije je rekao da su mu evropski lideri preneli da je Putin instistirao na "slučaju Kosovo" u međusobnim razgovorima. Vučić je dodao i da "ne misli da će Rusija da prizna Kosovo".
Prema Vučićevim rečima, mali broj zemalja kaže da je za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, a sve veći broj država traži uzajamno priznanje.
Istakao je i da je "velika cena" koju Srbija plaća zato što nije uvela sankcije Rusiji.
Najavljene niže cene goriva
Vučić je najavio da od večeras u 20 časova (6. maj) cene naftnih derivata, benzina i dizela, idu "u rikverc" i da će cene biti niže za deset dinara po litru.
On je istakao da je tražio od predstavnika Naftne industrije Srbije, koja je u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma, da spuste cene naftnih derivata jer se nafta eksploatiše i na teritoriji Srbije.
Dodao je i da se čeka usvajanje šestog paketa sankcija Evropske unije, kako bi se videlo kakvo će biti stanje sa nabavkom nafte za Srbiju.
Evropska unija je najavila 4. maja da će postepeno prekidati uvoz ruske nafte u EU. Najveći deo nafte do Srbije se doprema iz Jadranskog naftovoda, preko Hrvatske.
Kada je reč o gasu, Vučić je rekao da Srbija "u dobroj veri" ide u razgovore sa Rusijom oko cene gasa i da će pre kraja maja morati da ima ugovor o novom gasnom aranžmanu za Srbiju.
Najavio je izgradnju reverzibilnih elektrana, kako bi se osiguralo sigurno snabdevanje električnom energijom. Istakao je da će "Srbiju i Evropu skupo koštati" situacija sa energentima.
Dodao je da će na dnevnom nivou biti "borba" da cene namirnica ne rastu, kao i da država ima dovoljno zaliha u robnim rezervama.
'Srbija na evropskom putu'
Na početku obraćanja javnosti Vučić je rekao da se Srbija nalazi na evropskom putu, da će "snažnije nego ranije" ići tim putem i boriti se za mesto u okviru porodice evropskih naroda.
Vučić je obraćanje javnosti zakazao kako bi detaljnije govorio o "svim velikim problemima" sa kojima se Srbija suočava, kao i o tome kako će Beograd odgovoriti na njih.
Obraćanje, koje je u toku, podelio je na deset tačaka.
Šta je Vučić poručivao iz Berlina?
Obraćanje Vučića dolazi posle diplomatskih susreta sa zvaničnicima Nemačke, u Berlinu i Beogradu.
U Beograd je 5. maja došla ministarka odbrane Nemačke Kristin Lambreht, a Vučić je nakon tog sastanka poručio da je pozicija Srbije "nikad teža", kao i da je "dodatno komplikovana" izjavama ruskog predsednika Vladimira Putina.
U Berlinu je, posle sastanka sa nemačkom ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok u Berlinu 4. maja, Vučić ocenio da je situacija u kojoj se Srbija nalazi s obzirom na krizu u Ukrajini, "gotovo nemoguća".
"Mi smo trećeg dana napada na Ukrajinu saopštili naše strateške stavove. Srbija je već 71 dan na istoj poziciji. Nisam ni juče tokom razgovora sa kancelarom Šolcom skrivao našu poziciju", kazao je Vučić u obraćanju novinarima.
Vučić se u Berlinu, zajedno sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, 4. maja sa nemačkim kancelarom Olafom Scholtzem (Šolc).
Govoreći o tom sastanku, Vučić je naveo da je razgovor sa Kurtijem bio "mnogo težak" i najavio da će tehnički dijalog Beograda i Prištine biti nastavljen 13. maja u Briselu.
"(Direktor kancelarije za Kosovo Vlade Srbije) Petar Petković ide u Brisel 13. maja da pokušamo nešto da dogovorimo. Neki odbijaju da uopšte govore o Zajednici srpskih opština ali za mene je važno da su nemački predstavnici govorili da ono što je potpisano mora da bude sprovedeno u delo", rekao je 4. maja predsednik Srbije.
Nemački kancelar je nakon razgovora 4. maja izjavio da je i priznanje nezavisnosti Kosova deo dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.
On je naveo da je napredak u dijalogu od "ogromnog" značaja kako za mir i stabilnost u Jugoistočnoj Evropi, tako i za evrointegracije obe zemlje.
Osvrćući se na budući sporazum između Prištine i Beograda, nemački kancelar je rekao da će dokument imati mnogo detalja, ali da će se tu naći i priznanje Kosova.
