Desetine jermenskih vojnika su zarobljeni ili nestali nakon poslednjih sukoba na granici sa Azerbejdžanom, saopštili su zvaničnici u Jerevanu 17. novembra.
U međuvremenu, Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je ujutro 17. novembra da je sedam njihovih vojnika poginulo, a deset ranjeno u obnovljenim borbama na zajedničkoj granici koje su izbile 16. novembra.
Prema saopštenju Ministarstva odbrane Jermenije, azerbejdžanske snage su zarobile 13 jermenskih vojnika, a još 24 jermenska vojnika su nestala i njihova sudbina ostaje nepoznata.
U saopštenju se dodaje da je jedan jermenski vojnik poginuo u borbama.
Obe strane su jedna drugu okrivile za početak najnovijeg sukoba usred tenzija između dve bivše sovjetske nacije koje su tinjale od šestonedeljnog rata prošle godine oko Nagorno-Karabaha.
Azerbejdžan je saopštio da su njegove snage sprečile „provokacije velikih razmera“ jermenskih snaga u oblastima Kalbakar i Lačin koji se graniče sa Jermenijom.
Zauzvrat, Ministarstvo odbrane Jermenije optužilo je azerbejdžanske vojnike da pucaju na njene položaje duž granice, koristeći artiljeriju, oklopna vozila i topove.
Kasnije, 16. novembra, Ministarstvo odbrane Rusije izvestilo je da su neprijateljstva na jermensko-azerbejdžanskoj granici prestala nakon što je uz posredovanje Moskve postignut prekid vatre. Jermenija je potvrdila taj izveštaj.
Situacija duž granice je napeta otkako su dve južnokavkazske nacije vodile 44-dnevni rat oko Nagorno-Karabaha prošle godine u kojem je poginulo najmanje 6.500 ljudi, a sukob je okončan primirjem kojim je Azerbejdžan takođe dobio kontrolu nad delovima regiona kao susedne teritorije koje su zauzeli Jermeni.
Pet stvari koje treba znati o Nagorno-Karabahu
Otcepljeni region je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, ali je bio pod kontrolom etničkih jermenskih snaga koje je podržavala Jermenija od kraja separatističkog rata 1994. godine.
Američki državni sekretar Antony Blinken rekao je da je Vašington „uznemiren” izveštajima o borbama. U tvitu od 17. novembra, Blinken je pozvao obe strane da se angažuju „direktno i konstruktivno na rešavanju svih otvorenih pitanja, uključujući demarkaciju granice“.
Evropska unija je 16. novembra takođe pozvala dve strane da pokažu uzdržanost.
Pozivajući na „hitnu deeskalaciju i potpuni prekid vatre“, predsednik Evropskog saveta Charles Michel opisao je situaciju u regionu kao „izazovnu“.
„EU je posvećena radu sa partnerima na prevazilaženju tenzija za prosperitetni i stabilan Južni Kavkaz“, napisao je Michel na Tviteru.
