Podaci i informacije o postupku pred sudovima časti su aktima Komore označeni kao poslovna tajna, osim podataka objavljenih u odlukama, navodi se u odgovoru Lekarske komore Srbije na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o slučaju “ivermektin”.
Pred sudovima časti Komore, kako je objavljeno 6. novembra na sajtu Lekarske komore, pokrenut je postupak protiv 18 lekara zbog osnovane sumnje da su savetovali i lečili pacijente od COVID-19 lekom "ivermektin".
Lekarska komora Srbije je, inače, strukovna organizacija čiji članovi moraju da budu svi doktori medicine koji se bave zdravstvenom delatnošću kao profesijom u Srbiji.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je, nakon vesti o pokrenutom postupku, izjavio 8. novembra, da je “obećao da će država reagovati na sve ono što krši Zakon i pravila ove države”, navedeno je na sajtu Ministarstva zdravlja.
On je najavio i postupke protiv apoteka.
“Inspekcija je ušla u njih (apoteke, prim. aut.) i našli smo gomilu recepata na kojima je prepisivan 'ivermektin', lek koji ne sme da se prepisuje, koji ne sme da se koristi”, naveo je Lončar.
Kazne koje se izriču lekarima nakon postupka pred sudom časti Lekarske komore su disciplinske. Stručnjaci navode da se sudski postupak može pokrenuti samo za ozbiljno ugrožavanje zdravlja pacijenta.
Šta se zna o postupku pred sudom časti Lekarske komore?
Iz Lekarske komore Srbije su u pisanom odgovoru Radiju Slobodna Evropa (RSE) 9. novembra odgovorili da, s obzirom na to da je postupak u toku, nisu u mogućnosti da odgovore na pitanja koja se tiču vođenja procesa pred sudovima časti Lekarske komore i da su te informacije označene kao poslovna tajna.
Iz Lekarske komore nisu odgovorili ni na pitanje da li je od početka pandemije bilo još postupaka koji se vode protiv lekara, a koji su povezani sa pandemijom i preporukama u vezi sa lečenjem ili vakcinisanjem protiv COVID-19.
Društvenim mrežama i putem Viber grupe "LRNE – ivermektin preporuke" nedeljama unazad, kako je RSE pisao, dele se naučno neutemeljene informacije i saveti o primeni leka “ivermectin” (ivermectin), inače veterinarskog farmaceutskog proizvoda.
Lek “ivermektin” nije odobren za lečenje COVID bolesnika, kako u Srbiji, tako ni u svetu, a reč je o sredstvu protiv parazita širokog spektra.
“Trenutni dokazi o upotrebi ivermektina za lečenje pacijenata od COVID-19 su neubedljivi”, navodi se u saopštenju SZO iz marta 2021. godine.
Medicinski fakultet u Beogradu saopštio je 5. novembra, nakon što je tema postala aktuelna u Srbiji, da “ivermektin” nije efikasan u lečenju COVID-19, pozivajući se na mišljenja Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Srbije i Klinike za infektivne bolesti.
Postupak pred sudovima časti Lekarske komore pokrenut je po prijavi zdravstvene inspekcije. Iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili na pitanja RSE o ovom slučaju.
Šta kaže Statut Lekarske komore?
Prema Statutu Lekarske komore Srbije, postupak pred sudovima časti se vodi kada se posumnja da je lekar i član Komore izvršio povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore.
Sud časti je, inače, samostalan i nezavisan organ regionalne Lekarske komore, a sudije su lekari i članovi Komore.
Sudija određen da sprovodi istražne radnje, kako se navodi u Statutu, mora proveriti sve činjenice, navode i dokaze kako bi utvrdio da je predlog za pokretanje postupka osnovan.
Sudija mora tražiti pismenu izjavu od lekara protiv koga je podnet predlog za vođenje postupka, od poslodavca gde je lekar zaposlen, kao i drugih lica za koje se pretpostavlja da imaju saznanja o slučaju.
Smatra se da je postupak započet ako je utvrđena osnovanost podnetog predloga.
Nakon toga, lekar protiv koga se vodi postupak se obaveštava o datumu i mestu održavanja Glavne rasprave pred Sudom časti.
Tokom postupka mogu se raditi veštačenja, odnosno raditi stručna ispitivanja koja vrši veštak (stručno lice), a mogu se i pozivati svedoci ako imaju saznanja o postupcima lekara u konkretnom slučaju.
Veće Suda časti nakon javne rasprave održava sednicu na kojoj razmatra dokumenta i dokaze i donosi odluku većinom glasova.
Protiv odluke Veća Suda časti lekar protiv koga se vodi postupak, odnosno njegov branilac i podnosilac predloga, mogu podneti žalbu Vrhovnom sudu časti, drugostepenom organu u okviru Komore koji takođe čine lekari i članovi Lekarske komore.
Usmena rasprava pred Sudom časti je po pravilu javna, a predsednik Suda časti može isključiti javnost sa cele rasprave, ili samo jednog dela „ako to zahtevaju razlozi morala ili javne bezbednosti kao i radi zaštite državne, vojne, službene, poslovne, profesionalne ili naučne tajne“.
Kakve kazne su zaprećene u postupku pred Sudom časti?
Ako se utvrdi odgovornost lekara, Sud časti može izreći jednu od sledećih disciplinskih mera: javnu opomenu, novčanu kaznu u visini do 20 odsto od prosečne mesečne zarade na određeni period, privremenu zabranu samostalnog rada.
Prema rečima Jelene Simić, profesorke Pravnog fakulteta na Univerzitetu Union u Beogradu, lekarima se najčešće izriču meru javne opomene koje se objavljuju u Glasniku Lekarske komore Srbije, časopisu Lekarske komore koji se distribuira na adrese svih članova i objavljuje na sajtu Komore.
„Ona nekada teško pada lekarima jer je odluka transparentna i svako može da je vidi“, navodi ona i dodaje da smatra da bi disciplinske mere protiv lekara ipak trebalo da budu ozbiljnije.
„Mislim da je to (izricanje javnih opomena, prim. aut.) neka staleška solidarnost. U Sudovima časti su lekari, to su kolege koje se često poznaju (sa lekarima protiv kojih je pokrenut postupak, prim. aut.), ali ta staleška solidarnost je tu veoma opasna jer se radi o ugrožavanju zdravlja i trebalo bi da je najveći interes struke da kontroliše rad lekara“, ističe ona.
Simić smatra da čak i javna opomena ima veći uticaj na lekare od novčane kazne jer se objavljuje javno, a da su najefikasnije kazne mere privremene zabrane rada.
„Te mere se izriču za teže povrede profesionalne dužnosti. Međutim, ja sam analizirala veći deo tih odluka (Suda časti, prim. aut.) i javne opomene su se izricale i kod težih povreda profesionalne dužnosti“, kaže ona.
Ovi postupci, prema njenim rečima, traju godinu dana do dve godine i uglavnom traju kraće od eventualnih krivičnih postupaka.
Da li je u slučaju „ivermektin“ mogao biti pokrenut krivični postupak?
Profesorka Simić kaže da se istovremeno može za isti slučaj voditi više postupaka, kao što je disciplinski pred Komorom, krivični i građanski pred sudom, i da se oni međusobno ne isključuju.
Ona navodi da tužilac može pokrenuti krivični postupak za slučaj kao što je preporuka i lečenje „ivermektinom“, ali neki uslovi moraju biti ispunjeni.
„Da bismo poveli krivični postupak, neophodno je da postoji pogoršanje zdravstvenog stanja pacijenta, što u ovom slučaju sa ivermektinom nemamo informacije da je nekom pacijentu bilo loše ili da je došlo do pogoršanja njegovog zdravlja usled korišćenja ivermektina“, kaže ona.
Prema Krivičnom zakoniku Srbije, za „nesavesno pružanje lekarske pomoći“, lekar može dobiti novčanu kaznu ili kaznu zatvora do godinu dana ako je delo učinjeno iz nehata, a za „očigledno nesavesno postupanje“ izriče se kazna zatvora od tri meseca do tri godine.
Simić objašnjava da je problem to što se u krivičnom postupku teško dokazuje da je lekar prouzrokovao pogoršanje zdravstvenog stanja pacijenta.
„Krivično delo nesavesno pružanje lekarske pomoći se sastoji od toga da lekar primenjuje očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja. To je recimo situacija da Vam piše u zdravstvenoj knjižici da ste alergični na penicilin, a lekar vam da penicilin“, kaže ona.
Kako je dodala, u slučajevima kao što je preporuka „ivermektina“ trebalo bi dokazati i da je lekar znao da je taj lek nepodoban i pristao na to da će nastupiti posledica po zdravlje i to olako shvatio.
Ovi postupci, prema njenim rečima, traju uglavnom duže od disciplinskih pred sudom časti, pa se pacijentima često preporučuje da prvo pokrenu postupak pred sudom časti Lekarske komore.
Prema njenim rečima, moguće je pokrenuti i građanski spor u kojem pacijenti mogu da traže naknadu štete za narušeno zdravlje od lekara.
