Nekoliko stotina ljudi okupilo se na antivladinom protestu 16. oktobra ispred Republičkog javnog tužilaštva u Beogradu, pod nazivom “Protiv državnog kriminala”.
Okupljeni su tokom protesta razvili crvenu tkaninu kojom su zatvorili ulaz u ovu instituciju jer, kako kažu, tužilaštvo ne reaguje na kriminalne afere.
"Istaknite crveno da svima bude jasno gde se mi nalazimo", poručio je Radomir Lazović iz Ne davimo Beograd, udruženja koje je među organizatorima protesta.
On je rekao da je 16. oktobra u trideset gradova razvijena crvena zastava ispred tužilaštava, sudova i institucija koji su otišli "u crveno".
Okupljeni su nosili transparente "Za pravo na pravdu", "Roditelji, gde ste? Ovo vam je oteralo decu iz zemlje", "No pasaran (Neće proći)".
"Ne bih mogla da izdvojim jednu aferu, sve su strašne sa strašnim posledicama. Najgora posledica je što nam mladi odlaze (u inostranstvo, prim. aut.), kao moje dete što je otišlo sa namerom da se ne vrati", rekla je za RSE Mirjana Podolšek, penzionerka iz Beograda.
Branislava Đonin, upitana šta je motivisalo da dođe na protest, rekla je da joj se "nagomilalo sve, sve afere".
"Ne samo afere koje se tiču ove vlasti, već i prethodnih vlasti. Mislim da je ključni problem i što su predstavnici opozicije bili predugo akteri političkog života. Splet svih okolnosti doveo nas je u jako tešku situaciju", navela je Đonin.
Stevan Munjas je na protest došao iz Vršca, mesta u Vojvodini.
"Sve je naopako. Od rušenja Savamale, lopovluka u zgradama 'Beograda na vodi', školstvo koje svakim danom odumire. Mladi valjda ne treba da uče da razmišljaju, nego da kupuju diplome i postanu poltroni vladajuće stranke", rekao je Munjas.
Pre pet godina nezakonito su porušeni objekti u centru Beograda, u četvrti Savamala, zbog izgradnje državnog projekta "Beograd na vodi", koji je za deo javnosti kontroverzan. Do sada niko iz tadašnje gradske vlasti nije kažnjen za rušenje iako je 2016. tadašnji mandatar za sastav Vlade Srbije Aleksandar Vučić vrh gradske uprave označio kao odgovorne.
U organizaciji protesta bilo je više nevladinih udruženja - Pokret Ne davimo Beograd, Otvorena građanska platforma Akcija, Aleksandar Jovanović Ćuta, Izbor za našu opštinu, Politička platforma Solidarnost.
Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da se protest održava ispred Republičkog javnog tužilaštva jer je ono "gluvo i slepo na malverzacije vlasti".
Miloš Baković Jadžić, iz udruženja Politička platforma Solidarnost poručio je tokom obraćanja da je Srbija "država kriminala i bede" u kojoj je ekonomija takva da nema socijalne pravde.
On je rekao da mnogi ljudi u Srbiji moraju da rade dva ili tri posla da bi se prehranili, da penzioneri voze autobuse, a privatni izvršitelji izbacuju ljude na ulicu zbog neplaćenih računa.
“Za to vreme, neki domaći tajkuni i dalje grabe. Neke strane korporacije nam uništavaju životnu sredinu, neki 'Beograd na vodi' pere novac regionalnih kriminalaca“, rekao je on.
Dejan Atanacković, umetnik i pisac rekao je da se bori protiv režima koji, kako je ocenio, "otvoreno investira u beznađe kako bi opstao na vlasti".
Biljana Đorđević iz Ne davimo Beograd je poručila da ova vlast mora da ode.
"Moramo pokazati da smo živi. Ima smisla boriti se", rekla je ona.
Navela je da će građani biti solidarni sa ljudima od integriteta u institucijama.
Lider opozicione stranke Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović rekao je da se protestom ukazuje da "pravosuđe u Srbiji ne funkcioniše".
"Da li hoćemo takvu državu u kojoj ćemo svi da čuvamo plantaže marihuane? To što nas je malo na ovom protestu ne znači da nismo u pravu i da ne postoje dokazi za kriminal", poručio je Zelenović.
Kao povod za protest organizatori su naveli nekoliko afera. Između ostalog saopštili su i to da vlast “staje u odbranu osumnjičenih za najveću plantažu marihuane u Evropi” ukazujući na aferu oko poljoprivrednog imanja "Jovanjica".
"Jovanjica" je otkrivena u novembru 2019. godine kada je policija na tom poljoprivrednom dobru organske hrane, čiji je većinski vlasnik Predrag Koluvija, prema optužnici, pronašla 1,6 tona marihuane.
Jednom od dve optužnice u ovom slučaju, koji je još uvek u fazi suđenja, obuhvaćeno je osam osoba među kojima su pripadnici policije, Bezbednosno informativne agencije i Vojno obaveštajne agencije koji su optuženi da su bili "prsten zaštite" vlasniku ovog poljoprivrednog dobra.
Prvooptuženi u ovom slučaju Predrag Koluvija nalazi se u kućnom pritvoru nakon što mu je Apelacioni sud ukinuo pritvor u kojem se nalazio od 2019. godine, a 1. oktobra dao je intervju koji je vodio njegov advokat i član predsedništva vladajuće Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović.
Ovaj slučaj je u pažnju javnosti došao i zbog navoda dela opozicije i medija da su najviši državni funkcioneri povezani sa "Jovanjicom". Vlasti u Srbiji su takve navode odbacile.
Organizatori protesta su podsetili i na nedavnu objavu istraživačkog portala KRIK da dokumenta u okviru "Pandorinih papira" pokazuju da je ministar finansija Srbije Siniša Mali bio vlasnik 24 luksuzna apartmana na bugarskom primorju.
Siniša Mali je odbacio ove tvrdnje.
Organizatori protesta “Protiv državnog kriminala” naveli su i da postoje “veze predsednika države Aleksandra Vučića sa ubicama iz Belivukovog klana”. Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu podiglo je 30. jula optužnicu protiv Veljka Belivuka i njegove kriminalne grupe koja se sumnjiči za ubistva, iznude, otmice i dilovanje droge.
Opozicija je u međuvremenu tražila da se ispitaju navodne veze Belivuka sa vrhom vlasti u Srbiji, a Vučić je 3. аvgusta odbacio navode i izjavio da je "spreman da ide na saslušanje i na poligraf".
Organizatori su podsetili i na to da se navršava dve godine od afere “Krušik” na koju je ukazao uzbunjivač iz te fabrike Aleksandar Obradović, kada je novinarima dostavio dokumentaciju koja ukazuje na navodne zloupotrebe u poslovima sa izvozom oružja iz ove fabrike iz Valjeva, na zapadu Srbije.
U godišnjem izveštaju Evropske komisije (EK) o Srbiji, iz oktobra 2020. godine, navodi se da je Srbija na izvesnom nivou pripremljenosti u borbi protiv korupcije, te da je u izveštajnom periodu napravljen ograničen napredak.
Ali je navedeno da je korupcija i dalje pitanje koje zabrinjava i da Srbija treba da pojača napore i rad na sprečavanju i suzbijanju korupcije.
U borbi protiv organizovanog kriminala, Srbija je, prema izveštaju EK, na izvesnom nivou pripremljenosti sa ograničenim napretkom tokom izveštajnog perioda koji se prevashodno odnosi na strukturne reforme i saradnju među službama.
"Srbija tek treba da uspostavi ubedljive reference o efikasnim istragama, suđenjima i pravosnažnim presudama u predmetima ozbiljnog i organizovanog kriminala. Srbija treba da pojača napore u razbijanju velikih i međunarodno aktivnih kriminalnih organizacija", navedeno je u tom izveštaju.
