Ustavni sud Poljske presudio je u četvratk, odgovarajući na pitanje poljskog premijera Mateuša Moravjeckog iz proleća, da neki članovi osnovnog Sporazuma Evropske unije nisu u skladu sa poljskim Ustavom, te da Poljska ne mora stoga da ih poštuje kao ni neke presude Suda pravde EU.
"Ustavni sud je utvrdio da legitimitet organa EU da postavljaju norme koje obavezuju u Poljskoj postoji samo u onom obimu koliko je to poljski suveren, znači narod, dao saglasnost. Poljsko pravosuđe spada u poljski ustavni identitet. U vezi s tim nikada nije predato EU i ostaje u isključivoj nadležnosti poljskog zakonodavca", stoji u obrazloženju presude.
Time se dovodi u pitanje centralno načelo evropske integracije i budućnost Poljske u 27-članom bloku.
Ova odluka predstavlja udarac nadmoći zakona EU nad poljskim nacionalnim zakonodavstvom i presudama Evropskog suda pravde, ocenjuju AP i Rojters.
Ustavni sud je naveo da članstvo u EU i to što je Varšava prilikom ulaska potpisala osnovni sporazum o funkcionisanju EU ne znači da je time predala sudovima Unije svoj pravni suverenitet, te da nije u svim slučajevima pravo EU nadređeno poljskom.
Ovakvim odgovorom na upit premijera Moravjeckog zbog dugogodišnjeg spora vlade konzervativne stranke Pravo i Pravda sa EU oko reforme poljskog pravosuđa Ustavni sud je dao mogućnost poljskoj vladi da ignoriše presude Suda pravde Evropske unije i na taj način zaštiti svoju kontroverznu reformu pravosuđa koja je ispolitizovala izbor i ugrozila nezavisnost poljskih sudija.
"EU je ušla u novu etapu. Ako ta nova etapa dovodi do gubitka suvereniteta Poljske onda nije u skladu sa poljskim Ustavom. Nijedan organ Poljske ne sme da dozvoli takvo stanje", kazao je predstavljajući presudu donetu nakon četiri odlaganja sudija Bartolomej Sohanjski.
Ustavni sud Poljske naglasio je da je Sporazum EU kao i svaki ratifikovani međunarodni sporazum postao deo poljskog pravnog sistema ali da se u hijerarhiji nalazi ispod Ustava Poljske i mora da bude u skladu s njim.
Sud je četiri puta odlagao odluku – po nekim mišljenjima u pokušaju da izvrše pritisak na zvaničnike EU da prihvate poljski plan oporavka od pandemije vredan više milijardi dolara.
Mnogi domaći i međunarodni kritičari desničarske poljske vlade kritikovali su ove poteze Varšave, o pitanjima prava LGBT populacije do medija i pravosuđa.
Presuda koju je Ustavni sud Poljske doneo u punom sastavu, kada su samo dvojica sudija bili protiv, znači rizik da i EU prestane da poštuje odluke poljskih sudova pošto je kao neustavan Ustavni sud označio član sporazuma EU koji garantuje svakom građaninu EU pravo na pravedno, nepristrasno suđenje.
Znači i rizik velikih problema, koji su već počeli, recimo da evropski sudovi prestanu da prihvataju naloge za izručenje koje izda Poljska da sudi optuženim kriminalcima jer bi u Poljskoj bilo ugroženo njihovo pravo na pravedan proces a takođe i rizik da Poljska zbog manjkavosti pravne države ne dobije odobrenje od Evropske komisije za Nacionalni plan obnove posle pandemije kovid 19 i ostane bez tog ključnog novca koji su već dobile neke druge članice, poput Češke.
Predstavnici poljskog komesara za ljudska prava su podsetili neposredno pre presude da se zemlja složila da poštuje pravnu arhitekturu EU kada je pristupila prvom talasu postkomunističkog proširenja 2004. godine.
PiS i njegovi saveznici tvrdili su da mnoge zemlje ignorišu presude evropskih sudova i da bi umesto rušenja ugovora o članstvu u EU povoljna presuda takvim članovima samo pružila jasnije smernice.
Ustavni sud Poljske prvi je prošao kroz reformu kada su konzervativci Jaroslava Kačinjskog došli na vlast u jesen 2015. godine i u njemu su uglavnom podobne sudije.
Ova odluka predstavlja presedan za brojne sporove između Varšave i Brisela u oblastima od slobode medija do prava pojedinaca.
Seže takođe u srž institucionalnih tenzija između vlada nekih država članica - poput Poljske i Mađarske - i primarnog zakonodavstva EU, koje je osnova za sve evorpskog bloka.
Koncept supremacije prava EU decenijama se suočavao sa gotovo stalnim otporom nacionalnih grupa i bio je glavni argument u kampanji koja je dovela do Bregzita.
