Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je da proces proširenja Evropske unije (EU) "stoji u mestu" i dodao da za to postoje "razlozi i situacije" i u regionu, ali i u samoj EU.
Bilčik je rekao da od samita Evropska unija-Zapadni Balkan, koji će biti održan 6. oktobra na Brdu Kod Kranja, očekuje "jasne signale" po pitanju evropske perspektive Zapadnog Balkana, za koju je naveo da "mora da bude opipljiva".
"Nadam se da će biti jasnih signala i po pitanju pomirenja i okretanja budućnosti. Moramo da učinimo mnogo više i u EU i regionu kako ne bismo izgubili duše i umove svih ljudi koji žele da ovaj proces (proširenja Unije) uspe", rekao je Bilčik na panelu 21. Beogradskog ekonomskog foruma.
Bilčik je na panelu "EU - Zapadni Balkan: Što možemo da očekujemo od samita u Sloveniji" ocenio da će samit biti održan u "izuzetno važnom trenutku" za evropsku budućnost Zapadnog Balkana. Izrazio je nadu da će Brisel do kraja godine, odnosno slovenačkog predsedavanja Uniji, otvoriti pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom, i da će doći do napretka Srbije na evropskom putu.
"Treba da se osvrnemo na napredak zemalja kandidata, naročito u slučaju Srbije, i da otvorimo nove klastere u okviru nove metodologije", rekao je Bilčik.
Izrazio je očekivanje da će na samitu biti reči i o učešću zemalja Zapadnog Balkana na Konferenciji o budućnosti Evrope, rekavši da je to "važno, jer diskusija bez učešća regiona ne bi bila smislena".
Žofre: Države Zapadnog Balkana da osmisle projekte
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre rekao je da ovonedeljni samit daje mogućnost za potvrđivanje evropske perspektive Zapadnog Balkana i za pokretanje određenih aktivnosti, pre svega u pogledu primene ekonomsko-investiocionog plana.
"Taj plan je osnova naših aktivnosti u regionu, to je veliki instrument za obnovu od pandemije korona virusa. Oporavak od pandemije je moguć jedino uz pomoć strateških investicija. EU će uložiti devet milijardi evra, ali zemlje Zapadnog Balkana moraju da osmisle konkretne projekte tako da zajedno podignemo još 20 milijardi evra i da ukupni paket bude oko 30 milijardi", rekao je Žofre.
Žofre je naveo da je EU ove godine "aktivno radila sa regionom" i dodao da to "pokazuje svest Unije o značaju regiona i potrebu za napretkom".
"Za sve to su potrebne reforme, jačanje vladavine prava, poštovanje slobode izražavanja i medija, dobrosusedski odnosi i veći stepen ekonomske integracije u regionu", rekao je Žofre.
On je ukazao na značaj posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen regionu.
"Uz Beograd, Fon der Lajen je u Srbiji posetila i Niš i tamo je sa predsednikom (Aleksandrom) Vučićem pokrenula modernizaciju Koridora 10, što je važno jer povezivanje evropskih građana povećava i trgovinu. Važan je i autoput mira Niš-Priština", kazao je Žofre.
EU najveći donator regiona
Ambasador Slovenije u Beogradu Damjan Bergant rekao je da je stabilnost Zapadnog Balkana strateški interes EU i ukazao na povezanost sprovođenja reformi u zemljama regiona sa procesom proširenja Unije.
"Slovenija želi da pošalje poruku o evropskoj perspektivi regiona i evropsku podršku verodostojnom procesu proširenja. Glasovi iz regiona moraju da budu saslušani u EU, jer svi treba da osete da su deo tog procesa", kazao je Bergant.
Bergant je ukazao na veliki značaj samita iz više razloga, među kojima su smanjivanje jaza u razvoju između regiona i EU, borba protiv socio-ekonomskih posledica pandemije i podrška ekonomskom opravku Zapadnog Balkana.
"Na samitu će biti reči o zelenim koridorima, o COVID-19 sertifikatima. Očekujemo dalje produbljivanje saradnje na polju zajedničkih bezbednosnih politika koje se tiču migracija, dezinformacija, borbe protiv terorizma i radikalizacije, borbe protiv organizovanog kriminala", rekao je slovenački ambasador.
Vicepremijer Severne Makedonije Nikola Dimitrov izjavio je da predstojeći samit nije skup na kojem će biti donošene odluke, ali je ukazao na njegov značaj, rekavši da je "važno ostaviti trag posvećenosti, jer onda slede konkretne aktivnosti".
"Biće mnogo diskusija o zelenoj agendi i posvećenosti regiona ekološkim pitanjima kako bi on bio uskladjen sa ostalim delom Evrope. Krajnje je vreme da krenemo dalje, Srbija je u procesu godinama, niko ne može da kaže kada će taj proces biti okončan", rekao je Dimitrov.
Naveo je da je, ako sadašnji proces pristupanja Zapadnog Balkana Uniji ne funkcioniše, potrebna "alternativna politika kako bi region bio više evropski", uz ocenu da je EU "na ispitu" upravo u tom delu Evrope.
"EU je najveći donator na Balkanu, ali cela situacija sa proširenjem negativno utiče na njenu reputaciju u regionu", dodao je Dimitrov.
Predsednica nevladinog Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić ukazala je na promenu konteksta u regionu u poslednjih mesec dana, odnosno u vreme pripreme samita EU i Zapadnog Balkana.
Minić je kazala da je kontekst znatno promenjen od Bledskog strateškog foruma, održanog početkom septembra, jer je u međuvremenu izbilo nekoliko kriza, pre svega oko ustoličenja mitropolita Srpske pravoslavne crkve Joanikija na Cetinju u Crnoj Gori, kao i spor Srbije i Kosova nakon odluke Prištine o reciprocitetu za registarske tablice.
"Procesi koji su se desili u poslednjih mesec dana zamračili su lepu sliku sa Bleda", navela je Minić.
Poseta predsednice Evropske komisije državama zapadnobalkanske šestorke protekle sedmice imala je za cilj da pripremi samit Evropska unija-Zapadni Balkan u Sloveniji.
