Poljski predsednik Andžej Duda zatražio je od parlamenta da produži vanredno stanje na granici sa Belorusijom za još 60 dana, u nameri da spreči priliv izbeglica i migranata.
"Kao što vidimo, ovaj problem na granici je i dalje prisutan i još moramo učiniti sve što možemo da ga sprečimo. Verujem da je uvođenje vanrednog stanja na još 60 dana opravdano", rekao je Duda na konferenciji za novinare.
Prethodno je danas (28. septembar) vlada zatražila od Dude da produži vanredno stanje, što je bio prvi korak da se ta odluka i zvanično potvrdi. Konačnu reč ima parlament.
"Vlada je na današnjoj sednici odlučila da zatraži od predsednika Dude produženje vanrednog stanja za još 60 dana. Situacija na granici je i dalje teška. Od početka tog hibridnog rata, jer tako ga treba nazvati, 10.000 osoba pokušalo je da pređe belorusko-poljsku granicu", rekao je 28. septembra na konferenciji za novinare portparol vlade Pjotr Miler.
Zbog sve češćih pokušaja nelegalnih prelazaka granice iz Belorusije u baltičke zemlje i Poljsku, od 2. septembra je na snazi vanredno stanje u pojasu širokom tri kilometra na granici Poljske i Belorusije. U tom pojasu su 183 naselja.
Poljska i Litvanija su poslednjih meseci primile neobično veliki broj migranata i izbeglica iz Belorusije. Optužuju vladu beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da pokušava destabilizovati Evropsku uniju.
I u novom zahtevu poljske vlade da se vanredno stanje produži ostaje zahtev da se ne dopusti izveštavanje novinara iz graničnog pojasa. Dok baltičke zemlje izdaju propisnice medijima za izveštavanje sa granice, zabranjen je rad humanitarnih organizacija.
U zabranjenu zonu ne mogu da uđu ni advokati koji bi mogli da uzmu punomoćja da u ime izbeglica traže azil u Poljskoj. I dalje će Granična straža, policija i vojnici koji joj pomažu, vraćati izbeglice koje prelaze u Poljsku natrag u Belorusiju, piše Gazeta viborča, a prenosi Beta.
Evropski sud za ljudska prava proširio je 28. septembra privremene mere kojima je krajem avgusta naredio da baltičke zemlje i Poljska, iako ne moraju da ih puste u zemlju, grupama izbeglica moraju da obezbede hranu, vodu i lekarsku pomoć. Grupe izbeglica logoruju nedeljama na granici, zarobljene između kordona litvanskih, letonskih, poljskih i beloruskih graničara i ne mogu ni preko granice EU ni natrag.
Evropski sud za ljudska prava je mere proširio i na obavezu da se izbeglicama omogući i pravna pomoć, što poljske vlasti odbijaju.
Predsednik Duda je u intervjuu američkoj televiziji Foks, koji prenose poljski mediji 28. septembra, da se Poljska pobrine za svaku osobu koja pređe granicu, čak i nelegalno, u skladu sa poljskim zakonima i međunarodnim pravom.
Poljska vlada je, međutim, u avgustu uvela u propise mogućnost da izbeglice koje su nelegalno prešle u tu zemlju, mogu da budu prevezene na granični prelaz i vraćene u zemlju iz koje su došli, umesto da se smeste u centre u Poljskoj i odobri im se da traže azil.
Poljski Ustav omogućava da se vanredno stanje produži samo jednom, a ukupno ne sme da traje duže od 90 dana.
