Svetislav Živković sa teritorije opštine Gračanica kod Prištine (Kosovo), sredinom avgusta preminuo je od posledica COVID- 19, u bolnici u Kruševcu (Srbija), nakon što je tamo, zbog lošeg zdravstvenog stanja, transportovan sa Infektivne klinike, koja u Gračanici funkcioniše u okviru Kliničko bolničkog centra (KBC).
KBC u Gračanici je institucija koju finansira Republika Srbija i tu na lečenje uglavnom dolaze građani Kosova srpske nacionalnosti koji žive južno od reke Ibar.
Međutim, porodica Svetislava Živkovića nije zadovoljna tretmanom koji je dobio u bolnici u Gračanici i smatraju da posledice nisu morale biti tragične da je osoblje na vreme reagovalo.
Prema njihovim navodima, Svetislav Živković koji je zašao u osmu deceniju života, je najpre imao problema sa disanjem, zbog čega je na Infektivnoj klinici u Gračanici povremeno dobijao kiseonik, ali mu je seturacija naglo opadala pa je u jednom trenutku počeo da pokazuje i simptome demencije, te agresije. Nakon toga je hitno prebačen u COVID bolnicu u Kruševcu u Srbiji gde je priključen i na respirator.
“Trebalo je još nešto da se odradi, on se žalio doktoru i da mu se vrti u glavi, možda je čovek imao i moždani udar a oni su ga samo smestili na COVID odeljenje i uključili mu kiseonik i longacef”, kaže jedan član Živkovićeve porodice, koji je za Radio Slobodna Evropa (RSE) govorio uz uslov da ostane anoniman.
“Oni (zdrastveno osoblje iz KBC) su od nas tražili da sin ili ćerka budu pored njega u crvenoj COVID zoni, a tamo nisu dozvoljene posete. Zašto postoje tehničari koji moraju da budu pored takvih pacijenata”, pita se i ponavlja da ne želi da mu se otkrije identitet jer kako kaže: “sutra mogu da se razbolim i da mi zbog ove izjave ne pruže adekvatnu pomoć”.
Pokušaji RSE da stupi u kontakt sa direktorom KBC u Gračanici Bratislavom Lazićem, nisu urodili plodom. Na drugoj strani, više lekara iz ove ustanove kojima smo se obratili, nisu želeli da o stanju na klinici daju izjave bez direktorovog odobrenja.
Odvojeni zdravstveni sistemi, odvojeni i podaci o epidemiji
Kosovo od sredine avgusta beleži porast broja novoinficiranih korona virusom i preminulih od posledica COVID-19, ali se u zvanične izveštaje Ministarstva zdravlja Kosova svakodnevno ne uključuju podaci iz sredina sa većinski srpskim stanovništvom.
Ista je situacija i kada je u pitanju broj hospitalizovanih pacijenata koji boluju od COVID-19 ili vakcinacija jer je zdravstveni sistem u sredinama sa većinski srpskim stanovništvom potpuno odvojen od kosovskog.
Srbi sa Kosova se vakcinišu u Srbiji
RSE je posalo upit Ministarstvu zdravlja Kosova da li dobijaju podatke iz sredina sa većinski srpskim stanovništvom o broju inficiranih i preminulih, o procesu vakcinacije i hospitalizovanih lica, te da li se Srbi leče u bolnicama koje rade u kosovskom sistemu. Međutim, do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Ministar zdravlja Arben Vitia je 12. avgusta na konferenciji za novinare u Prištini rakao da kosovske vlasti ne dobijaju podatke iz tih sredina zbog tehničkih a ne političkih razloga.
On tvrdi da je na početku pandemije bila drugačija situacija i da su opštine sa srpskom većinom na Kosovu redovno slale dnevne izveštaje ali da je ta praksa potom prekinuta.
"Nekoliko puta sam razgovarao sa ministrom (za zajednice i povratak Goranom) Rakićem o tome, mi dobijamo izveštaje usmeno, ali još uvek nemamo zvanične izveštaje i to je iz tehničkih, a ne iz političkih razloga", rekao je Vitia ali nije rekao konkretno koji su to tehnički razlozi.
Na osnovu izveštaja o epidemiološkoj situaciji u sredinama sa većinski srpskim stanovništvom od 14. septembra, koji inače objavljuje i ažurira opština Severna Mitrovica, navodi se da je kod još 47 osoba potvrđen korona virus od ukupno 124 testiranih uzoraka, dok su tri osobe preminule od posledica COVID-19.
Trenutan broj aktivnih slučajeva je 272.
Aleksandar Antonijević, epidemiolog iz Zavoda za javno zdravlje u Severnoj Mitrovici, koji finansira Srbija, kaže da je u sredinama gde su Srbi većinsko stanovništvo na Kosovu pogoršana epidemiološka situacija ali napominje da broj hospitalizovanih pacijenata nije veliki. Ipak nije mogao da precizira tačan broj hospitalizovanih.
Osim KBC u Gračanici, na Kosovu funkcionišu još dve bolnice koje finansira Srbija i to Zdravstveni centar u Severnoj Mitrovici na severu i Zdravstveni centar u Pasjanu u Pomoravlju.
“Ali na žalost oni koji su hospitalizovani su sa jako teškom kliničkom slikom, uglavnom se radi o pacijentima koji nisu primili ni jednu dozu vakcine. U ovom talasu uglavnom oboljeva mlađa populacija u uzrastu od 15 do 40 godina”, rekao je Antonijević za RSE.
Odvojen i proces imunizacije
Srbi sa Kosova od decembra prošle godine imaju mogućnost da se vakcinišu u okviru srpskog zdravstvenog sistema, ali se vakcine ne daju u mestima na Kosovu već se ide u gradove u Srbiji. Građani koji žive u četri opštine na severu Kosova vakcinišu se u Raškoj, oni iz Kosovskog Pomoravlja odlaze u Bujanovac, a sa centralnog Kosova u Kuršumliju. Reč je o tri opštine na jugu Srbije, duž granice sa Kosovom.
Epidemiolog Antonijević kaže da u ovom trenutku nemaju tačan broj vakcinisanih osoba iz srpske zajednice na Kosovu ali napominje da se radi o “solidnom broju”.
“Starije stanovništvo i hronični bolesnici su skoro 90 odsto pokriveni, ostao je taj uzrast ispod 40 godina”, kaže on i dodaje da je u poslednje vreme slab odziv na imunizaciju.
A na Kosovu je proces imunizacije počeo krajem marta ove godine i do sada je drugu dozu vakcine primilo ukupno oko 370. 000 građana Kosova.
Na samom početku Centri za vakcinaciju nisu bili otvoreni u većinski srpskim sredinama na Kosovu, ali je potom isti otvoren u Novom Brdu, pa u Štrpcu, a od pre oko mesec dana i u Gračanici.
Slobodan Kostić, koordinator centra za vakcinaciju u Gračanici za RSE objašnjava da se za vakcinu mogu prijaviti i oni koji ne žive na teritoriji te opštine, a da trenutno na raspolaganju imaju vakcinu kompanije Phizer.
“Do sada je prvu dozu primilo oko 800 ljudi, svi oni koji su u prvim danima primili prvu dozu, počeli su da primaju i drugu dozu”, rekao je Kostić.
Nepoštovanje mera na severu Kosova
Zbog loše epidemiološke situacije na Kosovu, Vlada je uvela niz mera u sprečavanju širenja korona viursa a jedna od osnovnih obaveznih mera je nošenje maski i održavanje fizičke distance.
Međutim, građani Severne Mitrovice, jedne od opština sa srpskom većinom na severu Kosova, većinom ne poštouju mere, uprkos stalnim upozorenjima srpske vlaste.
Neki od meštana Severne Mitrovice kažu da uopšte ne znaju da je obavezno nošenje maski na otvorenom.
Branislav Radović, portparol Policije Kosova za region Sever, u izjavi za RSE kaže da postoji operativni plan za sprovođenje mera, a da je tu i operativni nalog koji se odnosi upravo na obavezno nošenje maski.
“Radi se na tome neprekidno, Policija radi 24 časa bez prekida, čitav sastav policije je uključen u taj operativni plan”, kaže on i dodaje da je jasno propisano kada i na koji način je obavezno nošenje maski.
“Policija je u početku bila malo tolerantna ali imamo i kazne, ovde nemam tačan broj, ali evidentno je da je dosta kazni napisano, da se narod ne pridržava, nismo zadovoljni time”, poručuje Radović.
*Saradnja na tekstu: Maja Fićović
