Ekološki problemi sa kojima se Srbija u poslednje vreme suočava na političku scenu izbacili su zelenu agendu oko koje će se, kako tvrde “zeleni” političari, okupljati pojedini pokreti i partije na sledećim izborima, a za to im je podrška stigla i iz Evropske unije (EU).
Prema istraživanju Istraživačko-izdavačkog centra Demostat o letnjim rejtinzima političkih partija u Srbiji koji su predstavili javnosti 17. avgusta, ekološka pitanja dobila su svoj politički značaj. Kako je tada rečeno, ekološka pitanja konačno u Srbiji postaju i politička pitanja, zato što određuju kakva će budućnost biti.
Ovih dana u Beogradu je boravio Tomas Vajc (Thomas Waitz) iz Evropske partije zelenih (EPZ), koja sarađuje sa par političkih stranaka i pokreta u Srbiji.
Vajc u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da EPZ podržava Inicijativu Ne davimo Beograd (NDB), još od kada je ona bila u sferi civilnog društva.
Ne davimo Beograd je, kako se navodi na sajtu politički pokret, međutim on je izrastao iz serije masovnih protesta protiv rušenja u Hercegovačkoj ulici u Beogradu u aprilu 2016. godine zbog potrebe projekta „Beograd na vodi“. U noći između 24. i 25. aprila te godine nepoznate maskirane osobe su bagerima srušile više objekata, a policija se nije odazvala na pozive građana, koji su bili zadržani.
NDB je martu 2018. godine učestvovala na izborima za Skupštinu Grada Beograda, a izbornu trku inicijativa je završila na petom mestu pojedinačnih političkih aktera, osvojivši 3,44 odsto glasova, što nije bilo dovoljno za ulazak u prestonički parlament.
Tomas Vajc navodi da podršku EPZ-a inicijativa NDB ima još više otkako je odlučila da se bavi politikom i istakao da je trenutno u procesu prijem ove inicijative u članstvo EPZ.
Kao drugog političkog aktera na koji EPZ u Srbiji računa, Vajc izdvaja stranku Zajedno za Srbiju (ZZS) Nebojše Zelenovića, bivšeg gradonačelnika Šapca na zapadu Srbije.
I Ne davimo Beograd i Zajedno za Srbiju trenutno deluju opoziciono na političkom spektru u Srbiji, kritikujući politiku vladajuće koalicije na čelu sa Srpskom naprednom strankom (SNS) Aleksandra Vučića.
Tomas Vajc navodi da bi želeo da vidi saradnju NDB i ZZS u budućnosti za šta, kako je rekao za RSE, ima naznaka.
“Mislim da usitnjavanje na zeleno-levoj strani političkog spektruma ne služi svrsi i postizanju zajedničkog cilja”, ističe Vajc, koji je kopredsednik EPZ i poslanik u Evropskom parlamentu.
Vajc podvlači da su NDB i ZZS uspeli da pokrenu zelena pitanja na političkoj sceni u Srbiji i dodaje da su uspeli da pokrenu dosta ljudi oko ekoloških tema. Zato, navodi Vajc, EPZ će podržati nove ekološke političke snage u naporima ove dve političke snage u Srbiji.
Kako je i u Evropskom parlamentu, Tomas Vajc upoznat je sa pristupnim procesom Srbije EU. Komentarišući loše rezultate kada je u pitanju poglavlje 27 koje se bavi zaštitom životne sredine, Vajc ističe da problem ne leži u ekologiji, već poštovanju zakona.
“Mnogi problemi sa ekologijom su zasnovani na nepostojanju efektivnog pravnog sistema i vladavine prava što je Poglavlje 23 i verujem da će ako tu bude pomaka, i te kako će uticati na poboljšanje u sferi ekologije”, podvlači Vajc.
Zelena agenda na političkoj sceni u Srbiji
Dobrica Veselinović iz Ne davimo Beograd navodi da ta inicijativa već sarađuje sa lokalnim pokretima u Beogradu i širom Srbije, dok na nacionalnom nivou sarađuje sa Zajedno za Srbiju i novoosnovanom platformom u okviru ove partije nazvane Akcija.
“U narednom periodu ćemo kroz platformu 'Za dobar' grad obznaniti grupisanje na ovoj levo-zelenoj strani”, kaže Veselinović i dodaje da su za moguću koaliciju na narednim lokalnim izborima u Beogradu 2022. potrebni bolji izborni uslovi kako bi se na njih izašlo u ideološki bliskim kolonama.
Kada je u pitanju perspektiva ovakve politike u Srbiji, Veselinović navodi da je u pitanju dug put, ali da su u NDB spremni na to.
“Budućnost koju želimo je zemlja koja je socijalno pravednija i ekološki održivija jer su to imperativi koji nam donosi 21. vek. Mislim da je to nešto na čemu mi stojimo i od čega ne odustajemo”, podvlači Veselinović.
On je poručio i da su u NDB otvoreni za sve pokrete i partije sa istom agendom.
Predsednik stranke Zajedno za Srbiju (ZZS) Nebojša Zelenović potvrđuje da sa NDB grade partnerstvo na nacionalnom nivou u okviru ekološke zelene agende i da su oni strateški partneri njegove stranke za Beograd. Zelenović tvrdi da ZZS može da ponudi građanima verodostojnu zelenu politiku jer već imaju iskustva iz Šapca u periodu kada je on bio gradonačelnik ovog grada.
“Imamo i te kako šta da ponudimo i to je sve sadržano u Zelenom dogovoru za Srbiju, našem političkom dokumentu”, navodi Zelenović.
Prva od 21 tačke u političkom dokumentu koji nudi ZZS jeste i pitanje boljeg kvaliteta građana Srbije "uz ekološku odgovornost prema sadašnjim i budućim generacijama”.
Predsednik ZZS-a navodi da je došlo vreme za zelene političke inicijative. On podseća da ekološke teme nisu bile popularne i da su u regionu, kao i u Istočnoj Evropi, pokreti imali minimalnu podršku građana.
“Mislim da se situacija menja zahvaljujući velikom broju nevladinih organizacija koje su aktivne, građanskih inicijativa koje su postale svesne zagađenja i nesposobnosti trenutne vlasti da rešavaju osnovne stvari”, navodi Nebojša Zelenović.
Zelenović kaže da ZZS ima komunikaciju sa Evropskom partijom zelenih (EPZ) od 2017. godine. Kako kaže, za ljude iz EU Šabac je bio zanimljiv jer nije prestonica Srbije.
Sa druge strane, Dobrica Veselinović iz Ne davimo Beograd kaže da za promenu kako na izborima, tako i po pitanju ekologije – svako mora da učini ono što je do njega kako bi se stanje u Srbiji poboljšalo.
“Neće nam tu pomoći ni Tomas, ni EU, ni Nemci, ni Amerika, već ćemo to sami morati da uradimo”, podvlači Veselinović.
Politička istorija zelenih u Srbiji – minorne partije
U registru političkih stranaka Ministarstva državne uprave Srbije pet partija registrovanih u Srbiji imaju u svom nazivu “zeleni”.
Od pet stranaka, čak tri su registrovane kao stranke nacionalnih manjina i to Rusa (Evropska zelena partija) i Slovaka (Zelena stranka i Zelena stranka Srbije).
Najstarija aktivna zelena stranka jesu Zeleni Srbije koji su osnovani novembra 2007. godine. Ova stranka je izašla na parlamentarne izbore 2014. sa Novom demokratskom strankom (NDS) bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, ali su se nakon konstituisanja parlamenta odvojili, a NDS je registrovana kao Socijaldemokratska stranka.
Na sledećim izborima 2016. godine Zeleni izlaze u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije, Jedinstvenom Srbijom i Komunističkom partijom Joške Broza, unuka predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita.
Zelena ekološka partija – Zeleni koja je registrovana 2008. godine, marta 2019. godine ujedinila se sa još nekoliko grupa građana u inicijativu za formiranje Stranke slobode i pravde bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa.
Zeleni na Balkanu
Najveći uspeh zelenih politika na prostoru Balkana jeste nedavni uspeh zeleno-leve koalicije Možemo koji su osvojili lokalnu vlast i mesto gradonačelnika u Zagrebu - glavnom gradu Hrvatske.
Na lokalnim izborima u Hrvatskoj, održanim maja 2021. godine, vlast u hrvatskom glavnom gradu sa većinom glasova i mogućnošću da napravi koaliciju na gradskom nivou imala je koalicija Možemo.
Koaliciju Možemo čine politička platforma Možemo, Nova ljevica, lokalne partije Zagreb je naš i Za grad, kao i stranka Održivi razvoj Hrvatske (ORaH). Na lokalnim izborima listu zeleno-leve koalicije podržala je lokalna partija iz Dubrovnika na jugu Hrvatske, Srđ je grad.
Ove stranke i pokreti u Hrvatskoj, kako su pojašnjavali pred izbore, okupili su se oko zajedničkog cilja – zelenih politika i socijalne pravde.
Na istim izborima za gradonačelnika Zagreba u drugom krugu izabran je Tomislav Tomašević ispred koalicije Možemo. Tomašević je u drugom krugu pobedio Miroslava Škoru iz Domovinskog pokreta, koga je podržala i vladajuća Hrvatska demokratska zajednica.
Ova zeleno-leva koalicija zajedno sa je i na prethodnim lokalnim izborima ušla u zagrebački parlament, a na parlamentarnim izborima 2020. godine osvojila je sedam mesta u Saboru. Nakon izlaska Radničke fronte iz ove koalicije, Možemo predstavlja šestoro poslanika u hrvatskoj skupštini.
Od neformalnih pokreta u Nemačkoj do 10 odsto poslanika u EU Parlamentu
Početkom osamdesetih godina 20. veka u Evropi se na političku scenu javljaju političke partije i pokreti nastali iz raznih neformalnih i formalnih ekoloških i pacifističkih pokreta.
U Nemačkoj se 1980. godine pojavila nova partija na ovim osnovama – Zeleni koja već tri godine kasnije na izborima 1983. ulazi u Bundestag sa 27 poslanika. Nakon uspeha nemačkih Zelenih u Belgiji i Nizozemskoj se osnivaju partije na istim osnovama.
Na izborima za Evropski parlament 1984. godine nemački Zeleni osvajaju sedam mesta, dve zelene partije iz Belgije dobijaju po jedno mesto, kao i dva mesta za zeleno-levu koaliciju iz Nizozemske.
Na sledećim izborima za Evropski parlament 1989. godine, čak 30 mandata ide zelenim stankama širom Evrope, kada osnivaju i prvu evroparlamentarnu grupu. U okviru ove grupe uspeli su da provuku raspravu u EU skupštini o planu za borbu protiv klimatskih promena.
Zeleni su na evropske izbore 2009. izašli sa manifestom "Novi zeleni dogovor za Evropu" čime dobijaju najveću podršku do tada i osvajaju 46 mesta u Evropskom parlamentu, ali u 12 novih država-članica iz srednje i istočne Evrope ne uspevaju da dobiju nijedno mesto.
Trenutno je deo zelenih stranaka u Evropskom parlamentu okupljen oko grupe Zeleni – Evropski slobodni savez i ima 73 predstavnika od ukupno 751 evro-poslanika.
Zelenu politiku u EU skupštini zagovara i Konfederalna grupa evropske ujedinjene levice – Nordijske zelene levice. Iako izvorno leva, novim zelenim tendencijama ova evropska poslanička grupa postavila je ekološka pitanja kao još jednu od tačaka njihove parlamentarne borbe.
Prema istraživanjima koje je Prvi program nemačke televizije (ARD) objavio maja 2021. godine Zelena stranka u Nemačkoj dobila je na popularnosti. Ova partija je u jednom trenutku, prema anketama, bila najjača stranka u Nemačkoj, ali sredinom avgusta je zabeležila pad podrške.
