Član Izvršnog odbora opoziciione Demokratske stranke (DS) Srđan Milivojević pozvao je vlast u Subotici da oduzme prostorije “Fondaciji kapetan Dragan” u tom gradu na severu Vojvodine.
„Pozivam gradsku vlast u Subotici da odmah uskrati prostorije ovoj fondaciji, pozivam nadležno tužilaštvo da pristupi svom poslu i da pokrene krivične prijave, da se Subotici skine ono što nije ni zaslužila – jedan sraman pečat nečoveštva“, kazao je Milivojević na konfeneciji za novinare u Subotici.
Kancelarija “Fondacije Kapetan Dragan” osuđenog ratnog zločinca Dragana Vasiljkovića nedavno je otvorena u Subotici, uz javnu zahvalnost te organizacije Gradskoj upravi Grada Subotice zbog obezbeđivanja prostorija za rad. Ova fondacija deluje i u Srbiji i u Hrvatskoj.
Vlast u Subotici posle izbora održanih 21. juna 2020, godine čine Srpska napredna stranka (SNS), Savez vojvođanskih Mađara (SVM), Socijalistička partija Srbije (SPS) i predstavnici manjinskih partija - Saveza Bačkih Bunjevaca i Ruske stranke.
„Veza SNS i Fondacije kapetana Dragana jasno je vidljiva na primeru i činjenici da je grad Subotica toj fondaciji dao luksuzno opremljene prostorije u ovom gradu, a Subotica to nije zaslužila. To se ovde nije dešavalo ni devedesetih godina. Zašto sada napredna vlast vraća Suboticu u to vreme?“, upitao je Milivojević.
Rekao je da ne razume koalicione partnere SNP-a - SVM i druge pripadnike nacionalnih manjina - „zašto ovo tolerišu“.
Otvaranje kancelarije “Fondacije kapetan Dragan” u Subotici, koju vodi u Hrvatskoj osuđeni ratni zločinac Dragan Vasiljković, osudio je pre pet dana i predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) Tomislav Žigmanov prenela je HINA. Žigmanov je konstatovao da je u Srbiji na delu rehabilitacija i relativizacija kazni ratnih zločinaca.
„Kancelarija Dragana Vasiljkovića u centru Subotice! Je li onima koji su osuđeni za ratne zločine dopušteno javno da deluju?“, upitao je na Tviteru Žigmanov.
Dragan Vasiljković je pravosnažno osuđen u Hrvatskoj na trinaest i po godina zatvora zbog ratnih zločina po komandnoj odgovornosti u Kninu i Glini u ratu u Hrvatskoj 1991. i 1992. godine. Izašao iz hrvatskog zatvora u Lepoglavi u martu 2020. nakon odslužene kazne i proteran iz zemlje.
Nepuna dva meseca po izlasku iz zatvora u Srbiji se politički aktivirao i najavio da će pokušati da osvoji poslaničko mesto u budućem sazivu Skupštine Srbije, na izborima 21. juna 2020. Nije ga osvojio, ali je učestvovao u političkoj utakmici.
Subotica je političko, obrazovno i kulturno središte Hrvata u Srbiji, a sremsko mesto Hrtkovci sinonim za početak progona Hrvata iz Vojvodine početkom devedesetih, podsetio je lider DSHV Tomislav Žigmanov.
„Te i takve aktivnosti su usmerene protiv Hrvata“, a za svoja mesta imaju Suboticu, Hrtkovce, rekao je Žigmanov, referišući na činjenicu da je haški osuđenik Vojislav Šešelj u sremskom selu Hrtkovcima kupio kuću i otvorio stranačke prostorije Srpske radikalne stranke, čiji je predsednik.
Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove, koji je nasledio postupke Haškog tribunala, osudilo je 2018. Šešelja na kaznu od deset godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i prisilno premeštanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine.
Šešelj je nakon presude ostao na slobodi jer je Veće zaključilo da je odslužio kaznu tokom boravka u pritvoru od 2003. do 2014. godine.
U Zakonu o izboru narodnih poslanika, mandat poslanika prestaje ukoliko je, između ostalog, osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci. Odluku o prestanku mandata donosi Administrativni odbor Skupštine Srbije.
Administrativni odbor Skupštine Srbije ovaj zahtev, koji je uputilo i nekoliko opozicionih poslanika, nikada, međutim, nije ni razmatrao.
