Režim autoritarnog beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka odgovorio je na poslednju rundu američkih sankcija zahtevom od Vašingtona da do 1. septembra smanji broj zaposlenih u ambasadi u Minsku na pet ljudi.
Portparol beloruskog ministarstva spoljnih poslova Anatol Hlaz rekao je u intervjuu koji je 11. avgusta objavljen na web stranici ministarstva da je Minsk takođe opozvao saglasnost za imenovanje Julie Fisher za ambasadorku SAD u Belorusiji.
"Uzimajući u obzir da je Belorusija izgubila poverenje u sadašnju američku administraciju, obustavljamo saradnju u svim novim projektima, grantovima i programima koje koordinira američka vlada dok se to poverenje ne vrati", rekao je Hlaz i dodao da Minsk zadržava pravo da uvede dodatne mere u budućnosti.
Hlazov intervju se pojavio nakon što su Sjedinjene Države, Britanija i Kanada uvele nove trgovinske i finansijske sankcije Belorusiji 9. avgusta, na prvu godišnjicu predsedničkih izbora koji su produžili višedecenijsku Lukašenkovu vladavinu i izazvale neviđeni talas protesta usred navoda da je glasanje bilo namešteno.
Lukašenko, koji je na vlasti od 1994. godine, reagovao je na proteste pokrenuvši brutalnu represiju. Više od 32.000 ljudi je privedeno, hiljade ih je policija pretukla na ulicama i u pritvoru, a u mnogim slučajevima došlo je do navodne torture. Opozicioni lideri su zatvoreni ili primorani da beže iz zemlje.
'Baćka': Talac sistema koji je sam stvorio
Kao odgovor, Sjedinjene Države, Evropska unija, Kanada, Britanija i druge zemlje nametnule su Lukašenku, njegovom najužem krugu ljudi i beloruskim firmama nekoliko rundi sankcija, ostavljajući beloruskog moćnika međunarodno izolovanog, zavisnog više nego ikada od podrške Rusije.
