Predlog o autentičnom tumačenju tri zakona na osnovu kojih su na desetine hiljada građana tužili banke zbog naplate obrade kredita, kao i osiguranja stambenih kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, povučen je iz procedure Skupštine Srbije.
Kada bi bila usvojena, predložena tumačenja zakona išla bi u korist banaka, a na štetu građana.
Povlačenju iz skupštinske procedure prethodio je pritisak dela stručne javnosti, građana i opozicije.
Šta je problem sa bankarskim kreditima?
Umesto da naplaćuju samo kamatu, banke prilikom dodeljivanja kredita građanima uzimaju novac i za troškove obrade kredita, a za stambene kredite i osiguranje.
Specijalizovani portali navode da je zbog konkurencije među bankama naknada obrade kredita sve niža i da je banke sve ređe naplaćuju.
Trošak obrade kredita je stavka koja građane, u zavisnosti od visine kredita, može da košta i nekoliko stotina evra. Banke naknadu za obradu kredita naplaćuju od 0.5 do 1 odsto. Tako bi za kredit od 50 hiljada evra naknada bila od 250 do 500 evra.
Apelacioni sud u Beogradu je u februaru 2018. godine doneo prvu pravosnažnu presudu po kojoj banka nema pravo da od klijenata naplaćuje trošak obrade kredita. Tom presudom je utvrđeno da je odredba ugovora kojom je ugovorena naknada za obradu kredita suprotna Zakonu o obligacionim odnosima.
Udruženje banaka Srbije je u svojim javnim nastupima odgovaralo da su naknade za troškove obrade kredita obračunate po zakonu i u skladu su odlukom Narodne banke Srbije (NBS) i Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Vrhovni kasacioni sud je u maju 2018. godine usvojio Pravni stav u kome je navedeno da banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.
Šta se sada desilo?
„Jedan sam od onih koji su tužili banku. Trebalo je da dobijem 530 evra. Sad će moja država doneti zakon po kom, ne da neću dobiti tih 530 evra, nego ću morati još banci da platim 1000 evra“, jedan je od komentara na društvenoj mreži Tviter (Twiter).
Ovaj komentar usledio je nakon najave da će poslanici
u Skupštini Srbije usvojiti autentična tumačenja tri zakona, kojima se definiše poslovanje banaka, što bi onemogućilo građane da tuže banke i od njih potražuju sredstva plaćena za obradu kredita.
Tumačenja zakona koja su ušla u skupštinsku proceduru, pa onda povučena 5. jula, zauzimala su stav koji je išao u korist bankama, dozvoljavajući im da naplaćuju naknadu obrade kredita i ostalih usluga, bez obaveze da o visini takse i njenoj svrsishodnosti polemišu sa klijentima.
Reč je o Zakonu o zaštiti potrošača, Zakonu o obligacionim odnosima i Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Tri poslanika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), koji su bili predlagači autentičnih tumačenja seta zakona, povukli su svoj predlog.
Prethodno je sednica skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na kojoj je u ponedeljak, 5. jula, trebalo da se usvoje autentična tumačenja odredbi ovih zakona, otkazana bez objašnjenja.
Pre otkazivanja sednice skupštinskog odbora, poslanik SNS-a i advokat Vladimir Đukanović objavio je na društvenoj mreži Fejsbuk (Facebook) da je apelovao na kolege da se zahtevi povuku iz procedure.
Đukanović je naveo da je ovim povodom razgovarao sa predsednikom Srbije i liderom SNS-a Aleksandrom Vučićem i da se Vučić složio da on zamoli kolege poslanike da svoje zahteve povuku iz procedure.
„Kao odgovorni ljudi dužni smo najpre da mislimo o interesima građana, jer oni su najbitniji“, napisao je Đukanović na Fejsbuku.
Ko je protiv?
Advokatska komora Srbije (AKS) organizovala je u ponedeljak, 5. jula, jednodnevnu obustavu rada svih advokata zbog predloga poslanika za autentično tumačenje odredbi pomenutih zakona.
Od obustave rada nisu odustali ni nakon povlačenja predloga.
"Ovo je znak upozorenja da će advokatura uvek reagovati kada dođe do pokušaja narušavanja pravnog poretka i principa pravne sigurnosti građana", rekao je predsednik AKS Viktor Gostiljac na konferenciji za medije.
Više desetina advokata se u znak protesta okupilo ispred Skupštine Srbije u Beogradu.
Advokatska komora Srbije prethodno je saopštila da je neshvatljivo da zakonodavac autentičnim tumačenjem utiče na ishode konkretnih sudskih postupaka.
„Donošenjem predloženih autentičnih tumačenja ponovo bi se aktivirao princip retroaktivnosti na taj način što bi se stvorili uslovi za ponavljanje svih pravnosnažnih okončanih postupaka, a građani bili dovedeni u situaciju da izgube sporove koje vode ili u kojima su već uspeli u ostvarenju tužbenog zahteva protiv banaka“, navedeno je u saopštenju.
Udruženje sudija i tužilaca (UST) navelo je da se ovakve situacije ne mogu rešavati izvan pravosuđa i izvan sudskog postupka jer se time stvara opasan presedan da u svakoj situaciji tzv. „masovnih“ tužbi dođe do derogacije sudske vlasti.
I Društvo sudija Srbije ocenilo je da bi autentičnim tumačenjem odredbi zakona o zaštiti potrošača, o zaštiti korisnika finansijskih usluga i o obligacionim odnosima "zakonodavac nametnuo sudovima svoje tumačenje prava“.
Nakon strukovnih udruženja oglasilo se i ministarstvo pravde pozdravljajući povlačenje predloga za autentično tumačenje tri zakona.
„Smatram da je zaštita prava građana Republike Srbije prioritet svim državnim organima, kao i očuvanje pravne sigurnosti u Republici Srbiji“, navela je ministarka pravde Maja Popović.
Ona je navela da je zbog masovnih tužbi u bankarskim sporovima Ministarstvo pravde posvećeno radu na Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, čije odredbe treba da dovedu do smanjenja broja tužbi, rasterećenja pojedinih sudova, kao i smanjivanja troškova za Srbiju koji su posledica bankarskih sporova „imajući u vidu da država isplaćuje ogromna sredstva zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku“.
Prema nezvaničnim procenama banke je tužilo oko 100.000 klijenata.
Ministarka je takođe navela da će navedenim izmenama i dopunama građani moći da ostvare svoja prava pred sudovima za znatno kraći vremenski period i sa znatno nižim troškovima postupka.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović rekao je da bi troškovi obrade kredita u bankama trebalo da budu uračunati u kamatu ili proviziju, a ne posebno iskazani i naplaćeni.
"Da li to znači da banke treba da zaračunavaju posebno trošak i kada otvorite njihova vrata", rekao je Papović za agenciju Beta.
I opozicione stranke smatraju da bi usvajanjem autentičnih tumačenja zakona koji regulišu naplatu bankarskih usluga, sudovi u Srbiji biti naterani da presuđuju u korist banaka u sporovima u kojima ih građani tuže za naplatu troškova.
Ko je za?
Osim Udruženja banaka i Privredna komora Srbije se izjasnila pozitivno.
„Banke u Srbiji od samog početka su na stanovištu da su naknade za troškove obrade kredita i druge usluge u potpunosti u skladu sa zakonom i u tumačenju Narodne skupštine vidimo potvrdu ispravnosti tog stava“, saopšteno je iz Udruženja banaka.
Ovo udruženje je navelo da se autentičnim tumačenjem poslovanje banaka u Srbiji vraća u okvire pravne države i sigurnosti investicija, te da će to doneti direktnu korist građanima, pre svega, u „veoma povoljnim uslovima kreditiranja“.
Banke, su prema ovom saopštenju, izrazile spremnost da ne osporavaju do sada donete presude u korist klijenata i da neće tražiti povraćaj isplaćenih troškova.
Privredna komora Srbije saopštila je da je autentično tumačenje rešenje u korist građana, privrede i banaka.
„Ako kojim slučajem ovi neodgovorni advokati dobiju sporove, banke će pretrpeti štetu od oko 100 miliona evra. To će se neminovno preliti na privredu, na smanjivanje našeg rasta, na gubitak tržišta“, ocenio je predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež.
I šta sada?
Nakon povlačenja predloga o autentičnom tumačenju zakona o zaštiti potrošača, obligacionim odnosima i zaštiti korisnika finansijskih usluga, nije saopšteno da li se od tako nečeg definitivno odustalo.
Predsednik Advokatske komore Srbije (AKS) Viktor Gostiljac izjavio je da veruje da je na predlog o autentičnim tumačenjima "stavljena tačka", ali da će AKS pratiti situaciju i reagovati ako bude bilo potrebno.
