Mogućnost širokog tumačenja problem je Predloga zakona o zaštiti poslovne tajne koji je predstavljen poslanicima Skupštine Srbije, uveren je Nemanja Nenadić, programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija.
Osim što je zakonski predlog probudio zabrinutost među nekim novinarima i aktivistima, Nenadić u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) objašnjava, da se uočava nejasnoća po pitanju preciziranja da li je uzbunjivač delovao iz razloga zaštite javnog interesa ili iz nekog drugog razloga.
“Može se dogoditi situacija da poslodavac tvrdi da je uzbunjivač imao i neke druge interese na umu osim javnog, i da onda osporava obelodanjivanje ovih informacija. Ne bi bilo dobro da dođemo u takvu situaciju.”, kaže Nenadić.
Prema njegovim rečima, ova odredba predloga Zakona o zaštiti poslovnih podataka, definisana u članu 17. Predloga zakona, ne može da se posmatra odvojeno od Zakona o zaštiti uzbunjivača.
Kako je ministarka objasnila predloženo?
Ministarka privrede Anđelka Atanasković poslanicima je u Skupštini 26. maja rekla da se Predlogom zakona o zaštiti poslovne tajne "štite investicije poslovnih subjekata uz primenu znanja i iskustva čijim bi se otkrivanjem nanela šteta investitoru".
"Poslovnom tajnom mogu da se zaštite razne vrste informacija kao što su postupci proizvodnje, poslovni i finanijski planovi, reklamne strategije, rezultati ispitivanja tržišta, spiskovi dobavljača i klijenata, arhitektonski projekti i slično”, rekla je ona.
Sve ove informacije, dodala je, obezbeđuju prednost nad konkurencijom, a investitorima je važno da se ti podaci zaštite.
Prema njenim rečima, ovim zakonom se takođe „preciziraju uslovi pod kojima se pribavljanje poslovne tajne neće smatrati nezakonitim u slučaju da novinari izveštavaju o pitanjima od interesa javnosti, kao na primer obaveštavanje od uzbunjivača ukoliko iznosi informacije koje su u interesu javnosti.”
Treba li strahovati od primene?
Direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, Branko Čečen, za RSE kaže da ostaje da se vidi kako će se ovaj zakon primenjivati, odnosno kako će biti upotrebljen.
“U svetlu tužbi koje je, na primer, Milenijum tim podneo protiv raznih medija zbog prenošenja obične izjave sa konferencije za štampu opozicionog lidera, mi možemo da se zabrinemo. Više je u pitanju kakva će biti upotreba ovog zakona, i kako će se ponašati tužilaštvo i sudovi, nego kakav je sam zakon”, rekao je Čečen.
Nakon što su pojedini mediji preneli izjavu opozicionog političara Vuka Jeremića o navodnim vezama vlasti i privatne kompanije “Milenijum tim”, ta firma je u aprilu tužila novinare.
Kako je preneo portal Raskrikavanje, u tužbi se tvrdi da su mediji povredili poslovni ugled firme.
U toj kompaniji su i negirali učestvovanje u koruptivnim radnjama i pozvali novinare da ih kontaktiraju kao drugu stranu.
Čeka se reakcija tabloida
Prema rečima Branka Čečena, Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne mogao bi da bude iskorišćen protiv istraživačkih novinara i medija.
“Mislim da je sada pitanje šta ćemo mi raditi kao novinari, jer zakon upućuje na parnice one koji smatraju da su oštećeni”, navodi on.
Kako je objasnio, dokazivanje potencijalne štete u Srbiji je veliki problem. “A to može da zauzme naše resurse”, ukazao je Čečen.
Prema njegovim rečima, velike kompanije lakše podnose finansijske troškove suđenja, dok slučajevi opterećuju organizacije istraživačkog novinarstva koje nemaju te resurse.
Kako je rekao, biće interesantno videti da li će se sa ovim predlogom zakona usaglasiti i tabloidi i mediji za koje se smatra da su na direktan ili indirektan način pod uticajem vlasti u Srbiji.
“Mene zanima šta će sada da rade tabloidi [...] svi oni koji neprekidno iznose poslovne podatke svih kritičara vlasti bez ikakvih problema.”
Čečen je podsetio i na slučaj kada su tabloidi pre nekoliko godina objavili sadržinu bankovnih računa nekoliko istraživačkih organizacija.
Šta kaže evropska praksa?
Poslovnom tajnom se u Evropskoj uniji smatra vredna informacija koja omogućava kompaniji da bude kompetetivna i inovativna. U pravnom smislu, poslovna tajna se definiše kao bilo koja informacija koja nije poznata u javnosti, odnosno koju ne znaju, na primer ni eksperti u specifičnom sektoru.
U principu, poslovna tajna podrazumeva širok spektar informacija koje ne mogu da budu zaštićene kao patent.
Evropska unija je pitanje poslovne tajne regulisala Direktivom 2016/943 Evropskog parlamenta – sa idejom da se zaštite informacije koje su važne kompanijama.
Kako se navodi na sajtu Evropske komisije, uprkos direktivi koja štiti kompanije od curenja poslovne tajne, poslovna tajna ne sme negativno uticati na slobodu govora, niti se kositi sa javnim interesom.
“Direktiva se bavi samo slučajevim kada se na nezakonit način dođe do informacija koje su kompaniji važne,[…]a koje imaju vrednost na tržištu, odnosno kako bi kompanije zadržale prednost u odnosu na konkurenciju“, navodi se na sajtu Evropske komisije.
Sakrivanje informacija srpska svakodnevnica
Poslovna tajna se, uz druge oznake tajnosti, u Srbiji redovno koristi kao jedan od izgovora da se novinarima ne dostave informacije od javnog značaja.
Tako je na primer, 18. septembra 2019. godine, na svom radnom mestu u fabrici oružja Krušik uhapšen Aleksandar Obradović pod optužbom da je odao poslovnu tajnu, kada je novinarima dostavio dokumentaciju koja ukazuje na zloupotrebe u poslovima sa izvozom oružja iz Srbije.
Obradović je na slobodu pušten nakon tri meseca, i pošto je 25 hiljada građana potpisalo presudu za njegovo oslobađanje.
Optužnica u ovom slučaju još uvek nije podignuta.
Novinari RSE su odbijeni šest puta – u celosti ili delimično – kada su pokušali da putem zvaničnog obraćanja institucijama, dođu do podataka o detaljima ugovora koje je, na primer, Srbija sklapala sa Kinom.
U Srbiji su takođe, u više navrata državni zvaničnici najavili da će cene nabavki vakcine ostati tajna, odnosno da će biti obeležene kao službena ili poslovna tajna.
