Stranka Alternativa za promene, čiji je lider dosadašnji predsednik Opštine Šćiprim Arifi, ubedljivo je pobedila na vanrednim lokalnim izborima u Preševu.
Međutim, sudeći prema porukama koje su tokom kampanje upućivale albanske opozicione stranke, ta stranka je i izgubila vlast u ovoj opštini na krajnjem jugu Srbije.
Svih pet opozicionih albanskih stranaka različitih ideoloških opredeljenja „ujedinilo se” u nameri da vladajuću Alternativu za promene ukloni sa vlasti, a njenog lidera Šćiprima Arifija sa mesta predsednika Opštine Preševo, u kojem živi pretežno albansko stanovništvo.
Arifiju je podršku pružila samo takozvana Srpska lista stranaka okupljenih oko Srpske napredne stranke.
Međutim, nakon izbora održanih 28. marta, pet albanskih opozicionih stranaka koje su nastupile jedinstveno, osvojile su većinu u lokalnom parlamentu koji ima 38 odborničkih mesta.
Prema podacima koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) dobio u Opštinskoj izbornoj komisiji, na vanrednim lokalnim izborima u Preševu od 18.254 birača koji su glasali, najviše ih se opredelilo za političku opciju koja je i do sada bila na vlasti.
Alternativa za promene čiji je lider Šćiprim Arifi, osvojila je 6.020 glasova i 14 odborničkih mandata.
Sa druge strane, Demokratska partija Albanaca Ragmija Mustafe osvojila je 4.173 glasa i devet odborničkih mesta; Partija za demokratsko delovanje, narodnog poslanika Šaipa Kamberija 3.336 glasova i sedam mandata; Pokret za reforme čiji je lider Sami Salihu 2.545 glasova i pet mandata, Demokratska unija Albanaca Nasera Azirija 441 glas i jedan mandat. Pokret Albanska demokratska alternativa nije prošao cenzus.
Srpska lista predvođena Srpskom naprednom strankom Aleksandra Vučića osvojila je 1.222 glasa, odnosno dva mandata.
Građani za kontinuitet vlasti
Šćiprim Arifi, lider Alternative za promene i dosadašnji predsednik Preševa, rekao je za RSE da su stranka koju predvodi i građani koji podržavaju njihovu politiku odneli još jednu ubedljivu pobedu na izborima.
„Alternativa za promene sa 14 osvojenih mandata u Skupštini opštine Preševo, koja ima 38 odborničkih mesta, ubedljivo je pobedila na jučerašnjim izborima, a građani koji podržavaju našu političku opciju iskazali su jasnu želju da se održi kontinuitet vlasti”, rekao je Arifi.
U Alternativi za promene nisu želeli da komentarišu činjenicu da je „opozicioni blok albanskih partija” zajedno osvojio 22 odbornička mesta i da, shodno ranijim najavama iz te neformalne političke grupacije, ne postoji nikakva verovatnoća da zadrže vlast u Preševu.
U toj stranci smatraju da nije uvek moguće u potpunosti realizovati sve predizborne poruke i da politička realnost neke od njih „zbog interesa građana jednostavno redefiniše”.
RSE nije dobio odgovor na pitanje na čiju podršku može da računa, pored ranije iskazane podrške dva odbornika sa Srpske liste, na putu do odborničke većine u parlamentu Preševa.
Poštovaćemo izbornu volju glasača
Na pitanje RSE s kim će Demokratska partija Albanaca (DPA) praviti postizborne koalicije, njen lider Ragmi Mustafa je 24. marta odgovorio da će „odluku o tome ko s kim može i mora da pravi postizborne koalicije odlučiti glasači”.
Dan nakon što je DPA na izborima osvojila čak devet odborničkih mesta, Mustafa je odgovorio da je sada prerano za odgovore sa kim će formirati vlast i da treba sačekati dok se ne razmotre svi aspekti „novonastale situacije”.
„Javno mnjenje je potpuno bilo za to da DPA dobije ove lokalne izbore u Preševu. Javno mnjenje je vrlo jasno videlo da su ljudi bili opredeljeni za DPA. Međutim, gruba opstrukcija naše predizborne kampanje od strane države Republike Srbije, umanjili su naše šanse da sami formiramo vlast”, rekao je Mustafa.
On je dodao da je „u želji da vlada svakim kvadratnim metrom Srbije, stranka Aleksandra Vučića i u Preševu je vršila indirektni pritisak na birače”.
„Sve će to biti teme za pregovore o postizbornim koalicijama, i zbog toga ne mogu u ovom trenutku da kažem više od toga da ćemo poštovati izbornu volju birača”, rekao je Mustafa.
Govoreći o eventualnom ulasku u buduću vladajuću koaliciju odbornika Srpske liste, predsednik DPA je odgovorio da ne veruje u takvu mogućnost.
„Ne verujem da će oni biti deo vlasti, jer su se oni opredelili i pobratimili sa Alternativom i ovom prilikom poželeću uspeh Alternativi i Srpskoj listi u opozicionom delovanju”, poručio je Mustafa.
Srpska lista bez komentara
Predsednik opštinskog odbora SNS i prvi na listi odborničkih kandidata „Aleksandar Vučić – Za budućnost Preševa” Branko Trajković nije odgovarao dan nakon izbora na pozive i SMS poruke RSE.
U toj koaliciji okupljenoj oko lokalnog SNS bile su sve srpske stranke i pokreti. Srpska lista je u prethodna tri mandata bila sastavni deo vladajuće većine, koju je formirala Alternativa za promene.
Ljudi umorni od bivših vlasti
U Partiji za demokratsko delovanje (PDD), koja je takođe u izbornoj kampanji najavljivala ubedljivu pobedu i Arditu Sinani promovisala kao buduću gradonačelnicu Preševa, Radiju Slobodna Evropa je rečeno da je „PDD imala kampanju za pamćenje, uprkos teškim okolnostima u kojima se ona sprovodila zbog epidemije korona virusa”.
Ta stranka je osvojila sedam mandata.
„Naša atraktivna politička opcija, naš program za Preševo i posebno naša otvorenost u svakodnevnoj komunikaciji sa građanima, doprinela je podršci našoj stranci i meni lično”, rekla je za RSE Ardita Sinani.
Ona je istakla da je Preševo proteklih decenija degradirano i devastirano i da mu je potrebna prva žena na mestu predsednika opštine.
„Preševo je ranije pod vođstvom Ragmija Mustafe, a pogotovo za vreme predsednika Arifija, pod parolom promena, potpuno degradirano. U svakom smislu, mi predstavljamo opciju za novo političko poglavlje u Preševu, zbog našeg realnog programa, stručnosti ljudi sa liste, naše političke vizije i posebno zbog toga što nemamo nimalo vremena za čekanje”, rekla je Sinani.
Ona je istakla da su „ljudi umorni od bivših vlasti koje su samo davale obećanja, a nisu ništa konkretno uradile”.
Radio Slobodna Evropa nije dobio odgovor na pitanje da li to znači da PDD neće praviti koaliciju sa Alternativom i SNS.
Koalicije i predsedničke ambicije
Kujtim Sadriu, direktor nevladinog Centra za monitoring i istraživanje u Preševu, kaže za Radio Slobodna Evropa da je nakon izbora politička situacija u tom gradu „konfuznija” nego pre nego što je Vlada Srbije uvela prinudne mere, zbog krize u funkcionisanju lokalne vlasti.
On je rekao da je problem opozicije što se oni „nisu ujedinili da bi radili u interesu građana već zbog ličnih interesa njihovih vođa”.
Sadriu je istakao da veruje da predizborna podela albanskih političkih stranaka „više ne važi” i da, uprkos tvrdnjama opozicije da nema koalicije sa Alternativom za promene i dosadašnjim predsednikom Arifijem, i uzvratnih reakcija da nema saradnje sa predstavnicima starih vlasti, ne treba isključiti nijednu kombinaciju brojeva, koja će u zbiru imati 20 odborničkih mandata.
On je rekao da će postizborni rasplet biti veoma zanimljiv, s obzirom na predsedničke ambicije gotovo svih stranačkih lidera.
Dugogodišnja politička kriza
Skupština opštine Preševo raspuštena je odlukom Vlade Srbije u decembru 2020. godine, zbog toga što tri meseca zaredom nije održala nijednu sednicu.
Krizu vlasti izazvao je Pokret za reforme čiji su odbornici napustili parlament i tako blokirali njegov rad. Vlada je odlučila da u Preševu uvede privremene mere i za predsednika Privremenog organa imenovala dotadašnjeg predsednika Opštine Šćiprima Arifija.
Pre toga je, zbog raspada vladajuće koalicije i prekida u radu dužem od tri meseca, Skupština Preševa raspuštena i u septembru 2017. godine. Vlada je i tada formirala Privremeni organ za čijeg je predsednika imenovala Šćiprima Arifija, lidera Alternative za promene, koja je do raspuštanja Skupštine bila u opoziciji.
Održani izbori 28. marta bili su treći po redu, i drugi vanredni u protekle četiri godine.
